Ово старо словенско писмо поново постаје популарно у Русији (ФОТО)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У Јарослављу се 2019. године појавио калиграфски тунел. Наиме, уметници Александар Абросимов и Јевгениј Фахрутдинов су помоћу руског „калиграфског веза“ осликали свод стамбене зграде стиховима из поезије Јосифа Бродског. За ово писмо се може рећи да је руско „од главе до пете“, а овај калиграфски арт-објекат, који је сада највећи у граду, показује да се оно одлично уклапа и у декорацију православних храмова, и у уличну уметност.

Калиграфски тунел

@iamfromfuture

Предност „калиграфског веза“ је у једноставности извођења, у читљивости (у поређењу са сложенијим типовима писања, као што је брзопис), и у равнотежи између његове информативне и дизајнерске функције.

Скоропис (брзопис), аутор Јекатерина Волкова

Центар уметности калиграфије „Од аза до ижице“

Како ће вам „калиграфски вез“ помоћи да савладате руски језик?

У Старој Русији је „калиграфски вез“ коришћен у почетној фази описмењавања, јер су управо по њему почетници учили да читају, пишу и рачунају (бројеви су се у то време означавали словима), и као прва фаза у учењу свих осталих врста руског писања, каже Петар Чобитко, оснивач и уметнички руководилац петербуршке школе калиграфије „Од аза до ижице“.

Странцима „калиграфски вез“ може да помогне у изучавању руског писма.

Центар уметности калиграфије „Од аза до ижице“

У калиграфској школи Петра Чобитка било је ученика из Канаде, Немачке, Пољске, Кипра, Финске, Велике Британије, Израела, САД, Латинске Америке и Аустралије.

„Једном нам је дошла група Арапа која је хтела да се бави калиграфијом. Ја сам им рекао: ’Извините, али ја не знам арапско писмо’. А они ће на то: ’А нама арапско и не треба, хоћемо да научимо руски калиграфски вез. Ваш калиграфски вез, то је наш куфи’“ (куфско писмо је једно од најстаријих врста арапског писма које је настало крајем 8. века и одиграло велику улогу у развоју целокупне арапске калиграфије).

Аутор Јелена Клементјева

Архив Центра уметности калиграфије „Од аза до ижице“

„На Истоку јасне геометријске форме знакова имају структурну основу сличну нашем калиграфском везу“, каже Петар Чобитко. „Осим тога, међу мојим ученицима било је и много Кинеза који су студирали руску калиграфију. Они су се истицали управо у калиграфском везу, а затим су савладавали устав и полуустав [друге врсте староруских слова]. По њиховим речима, руска калиграфија има много сличности са кинеском“.

Полуустав, аутор Дарија Џемс-Леви

Центар уметности калиграфије „Од аза до ижице“

По његовом мишљењу, „вјаз“ је својеврсна пропусница у уметност калиграфије као такву.

Његове форме су лако уочљиве и зато он толико привлачи и децу и одрасле.

„Када човек почне да разумева ’вјаз’, он открива сву лепоту руског језика“, каже Петар Чобитко.

Порекло руског калиграфског веза

Орнаментални „вјаз“ се појавио средином 11. века у Византији, али је доживео процват тек у словенским државама. Ствар је у томе што слова грчког алфабета не омогућавају да се у пуној мери оствари потенцијал лигатура са заједничким стаблом, а то је кључни елемент „вјаза“ (спојеви усправљених слова). Ћирилица је у том погледу неупоредиво захвалнија, јер је апсорбовала цео грчки алфабет и допунила га „аутентничним“ словима за означавање гласова које је старословенски језик имао, а грчки није. према томе, калиграф доживљава ћирилицу и „вјаз“ као читаву шуму стабала и 400-600 лигатура.

Звоник Ивана Великог (Московски кремљ).

Алексеј Мајшев/Sputnik

Код Јужних Словена први прецизно датирани примери коришћења калиграфског веза настали су у првој половини 13. века. Најстарији је тријумфални натпис цара Јована Асенa II на мермерном стубу у цркви Светих четрдесет мученика у Трнову (Бугарска, 1230).

Стуб Јована Асенa II са натписом о победи.

Svik (CC BY-SA 3.0)

У 14. веку је јужнословенски „вјаз“ постао богатији и занимљивији од византијског. Најпре се могао запазити у повељама, где су њиме била исписана имена и титуле бугарских царева и српских краљева, а касније у свим јужнословенским рукописима, истиче руски палеограф Вјачеслав Шчепкин. Падом тих држава заустављен је и развој овог писма, али се у 15. веку појавио румунски калиграфски вез, заснован на јужнословенском. Такав „транзит“ писма се очигледно одвијао преко манастира Свете Горе Атонске.

У Русији се „вјаз“ појавио крајем 14. века, а у 15. веку је већ био веома распрострањен у Новгороду, Пскову, Тверу, Москви и Тројице-Сергијевој лаври која је постала центар руске писмености. Крајем 15. века је то већ била најчешће коришћена врста писма у Русији.

Звенигородско звоно Савино-Сторожевског манастира.

Public domain

Касније, од 1708. до 1711. године, Петар I је спровео реформу руске азбуке и увео „грађански“ нацрт слова, уобличен по узору на западно латинично писмо. Од тог периода „вјаз“ се сачувао углавном у круговима старообредника који су се противили свим „новотаријама“.

„Апостол“ – прва штампана књига у Старој Русији.

Public domain

Из храма у рекламу

Све до краја 19. века вјаз је коришћен за уобличавање црквених књига, икона и унутрашњости храмова. Праву револуцију у том погледу је покренуло креативно удружење „Свет уметности“ (1898-1927), чији су чланови одлучили да поново открију широј јавности уметнички значај старинских врста ћирилице.

„[Руски сликар и илустратор књига] Иван Билибин је почео да примењује ’вјаз’ у обликовању књига, реклама и огласа.

И.Ј. Билибин, Плакат „Историјска изложба уметничких предмета у корист рањених и гладних“, 1904. (фрагмент)

Public domain

И сликар Михаил Врубељ ствара занимљиве декоративне ефекте добијене спојем вјаза и елемената својствених стилу модерна. И Виктор Васњецов, најпознатији сликар мотива из руских бајки, користи вјаз у украшавању храмова, па чак и у осликавању поштанских марки“, прича Петар Чобитко.

Руски календар за 1927. са листовима који се цепају. И. Билибин, 1926.

Public domain

Он истиче да је на прелазу из 19. у 20. век вјаз званично изашао изван граница црквених издања и почео да се шири. Појавио се у штампаријама, почео је да се користи у обликовању књига и у декоративној и примењеној уметности.

Виктор Васњецов. Поштанска марка из пројекта добровољног прикупљања помоћи жртвама Првог светског рата.

Public domain

Петар Чобитко и његови ученици допринели су препороду калиграфије у Русији у 21. веку. Они су 2008. године у Петербургу учествовали у организацији прве изложбе калиграфије.

Петар Чобитко. На највећој изложби калиграфије коју су организовали Чобитко и његови ученици учествовали су аутори из 56 земаља.

Центар уметности калиграфије „Од аза до ижице“

На каснијим изложбама у Москви, Новгороду, Петербургу и Талину посебно место је било резервисано управо за руско писмо и конкретно за калиграфски вез. Тако је „вјаз“ поново стекао популарност. Дизајнери су инспирисани декоративношћу, орнаменталношћу, ритмом и структуром овог писма, тако да се сада вјаз појављује на све стране, од амбалаже и накита до ентеријера приватних и јавних објеката.

@vitaeviazi

Вјаз су у својим радовима почели да користе и улични сликари и графитисти, истрошивши све теме инспирисане западном културом.

@abrosimov_a_a

Поједини међу њима, као што је Покрас Лампас, покушавају да направе спој западне готике и руског калиграфског веза. Обе врсте писма подразумевају коришћење широке кичице. Према томе, данас се руски вјаз користи и као својеврсни материјал за експериментисање у калиграфији.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!