Ово старо словенско писмо поново постаје популарно у Русији (ФОТО)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У Јарослављу се 2019. године појавио калиграфски тунел. Наиме, уметници Александар Абросимов и Јевгениј Фахрутдинов су помоћу руског „калиграфског веза“ осликали свод стамбене зграде стиховима из поезије Јосифа Бродског. За ово писмо се може рећи да је руско „од главе до пете“, а овај калиграфски арт-објекат, који је сада највећи у граду, показује да се оно одлично уклапа и у декорацију православних храмова, и у уличну уметност.

Предност „калиграфског веза“ је у једноставности извођења, у читљивости (у поређењу са сложенијим типовима писања, као што је брзопис), и у равнотежи између његове информативне и дизајнерске функције.

Како ће вам „калиграфски вез“ помоћи да савладате руски језик?

У Старој Русији је „калиграфски вез“ коришћен у почетној фази описмењавања, јер су управо по њему почетници учили да читају, пишу и рачунају (бројеви су се у то време означавали словима), и као прва фаза у учењу свих осталих врста руског писања, каже Петар Чобитко, оснивач и уметнички руководилац петербуршке школе калиграфије „Од аза до ижице“.

Странцима „калиграфски вез“ може да помогне у изучавању руског писма.

У калиграфској школи Петра Чобитка било је ученика из Канаде, Немачке, Пољске, Кипра, Финске, Велике Британије, Израела, САД, Латинске Америке и Аустралије.

„Једном нам је дошла група Арапа која је хтела да се бави калиграфијом. Ја сам им рекао: ’Извините, али ја не знам арапско писмо’. А они ће на то: ’А нама арапско и не треба, хоћемо да научимо руски калиграфски вез. Ваш калиграфски вез, то је наш куфи’“ (куфско писмо је једно од најстаријих врста арапског писма које је настало крајем 8. века и одиграло велику улогу у развоју целокупне арапске калиграфије).

„На Истоку јасне геометријске форме знакова имају структурну основу сличну нашем калиграфском везу“, каже Петар Чобитко. „Осим тога, међу мојим ученицима било је и много Кинеза који су студирали руску калиграфију. Они су се истицали управо у калиграфском везу, а затим су савладавали устав и полуустав [друге врсте староруских слова]. По њиховим речима, руска калиграфија има много сличности са кинеском“.

По његовом мишљењу, „вјаз“ је својеврсна пропусница у уметност калиграфије као такву.

Његове форме су лако уочљиве и зато он толико привлачи и децу и одрасле.

„Када човек почне да разумева ’вјаз’, он открива сву лепоту руског језика“, каже Петар Чобитко.

Порекло руског калиграфског веза

Орнаментални „вјаз“ се појавио средином 11. века у Византији, али је доживео процват тек у словенским државама. Ствар је у томе што слова грчког алфабета не омогућавају да се у пуној мери оствари потенцијал лигатура са заједничким стаблом, а то је кључни елемент „вјаза“ (спојеви усправљених слова). Ћирилица је у том погледу неупоредиво захвалнија, јер је апсорбовала цео грчки алфабет и допунила га „аутентничним“ словима за означавање гласова које је старословенски језик имао, а грчки није. према томе, калиграф доживљава ћирилицу и „вјаз“ као читаву шуму стабала и 400-600 лигатура.

Код Јужних Словена први прецизно датирани примери коришћења калиграфског веза настали су у првој половини 13. века. Најстарији је тријумфални натпис цара Јована Асенa II на мермерном стубу у цркви Светих четрдесет мученика у Трнову (Бугарска, 1230).

У 14. веку је јужнословенски „вјаз“ постао богатији и занимљивији од византијског. Најпре се могао запазити у повељама, где су њиме била исписана имена и титуле бугарских царева и српских краљева, а касније у свим јужнословенским рукописима, истиче руски палеограф Вјачеслав Шчепкин. Падом тих држава заустављен је и развој овог писма, али се у 15. веку појавио румунски калиграфски вез, заснован на јужнословенском. Такав „транзит“ писма се очигледно одвијао преко манастира Свете Горе Атонске.

У Русији се „вјаз“ појавио крајем 14. века, а у 15. веку је већ био веома распрострањен у Новгороду, Пскову, Тверу, Москви и Тројице-Сергијевој лаври која је постала центар руске писмености. Крајем 15. века је то већ била најчешће коришћена врста писма у Русији.

Касније, од 1708. до 1711. године, Петар I је спровео реформу руске азбуке и увео „грађански“ нацрт слова, уобличен по узору на западно латинично писмо. Од тог периода „вјаз“ се сачувао углавном у круговима старообредника који су се противили свим „новотаријама“.

Из храма у рекламу

Све до краја 19. века вјаз је коришћен за уобличавање црквених књига, икона и унутрашњости храмова. Праву револуцију у том погледу је покренуло креативно удружење „Свет уметности“ (1898-1927), чији су чланови одлучили да поново открију широј јавности уметнички значај старинских врста ћирилице.

„[Руски сликар и илустратор књига] Иван Билибин је почео да примењује ’вјаз’ у обликовању књига, реклама и огласа.

И сликар Михаил Врубељ ствара занимљиве декоративне ефекте добијене спојем вјаза и елемената својствених стилу модерна. И Виктор Васњецов, најпознатији сликар мотива из руских бајки, користи вјаз у украшавању храмова, па чак и у осликавању поштанских марки“, прича Петар Чобитко.

Он истиче да је на прелазу из 19. у 20. век вјаз званично изашао изван граница црквених издања и почео да се шири. Појавио се у штампаријама, почео је да се користи у обликовању књига и у декоративној и примењеној уметности.

Петар Чобитко и његови ученици допринели су препороду калиграфије у Русији у 21. веку. Они су 2008. године у Петербургу учествовали у организацији прве изложбе калиграфије.

На каснијим изложбама у Москви, Новгороду, Петербургу и Талину посебно место је било резервисано управо за руско писмо и конкретно за калиграфски вез. Тако је „вјаз“ поново стекао популарност. Дизајнери су инспирисани декоративношћу, орнаменталношћу, ритмом и структуром овог писма, тако да се сада вјаз појављује на све стране, од амбалаже и накита до ентеријера приватних и јавних објеката.

Вјаз су у својим радовима почели да користе и улични сликари и графитисти, истрошивши све теме инспирисане западном културом.

Поједини међу њима, као што је Покрас Лампас, покушавају да направе спој западне готике и руског калиграфског веза. Обе врсте писма подразумевају коришћење широке кичице. Према томе, данас се руски вјаз користи и као својеврсни материјал за експериментисање у калиграфији.