Ко су староруске сирене - Сирин, Алконост и Гамајун?

Зашто је сусрет са Сирин доносио несрећу? Зашто су жене-птице биле приказане са голим грудима? Ово су бића из средњовековних легенди која се понекад називају руским сиренама.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У староруском паганству лик жене-птице потицао је из далеке прошлости и имао неколико варијанти. Неки су сматрали да је сусрет са овим створењима велика срећа, док су други веровали да ће их након таквог сусрета неминовно задесити неко зло. Сирин, Алконост и Гамајун су имена која су ова бића носила у словенској митологији. Све оне изгледају као птице са женским лицима, али имају различите улоге. По чему се разликују?

Сирин и Алконост. Радови непознатих уметника, почетак 19. века.

Према предању, Сирин и Алконост су птице из рајског врта Ирије, где су обитавали највиши богови. Оне могу да се крећу међу световима и зато се некад појављују у земаљском свету. Обе поседују заносне гласове који човека могу да замађијају и чак му помуте разум.

Сирин и Алконост, 1896, Виктор Васњецов

За Словене Сирин и Алконост су били оваплоћење бога Велеса, другог по снази у словенском пантеону божанстава. Временом Сирин је постао оваплоћење мрачне стране божанства, а Алконост светле. Зато се Сирин и Алконост често приказују заједно као неодвојиве птице туге  и радости.

Алконост Ивана Билибина (1905) и Сирин, прва половина 19. века

Ове две птице су се разликовале и по изгледу: често се Алконост приказује са женским рукама (до појаса је жена, али са птичјим крилима и птичјим ногама); док је Сирин приказиван као птица само са женским лицем.

Сирин и Алконост, око 1840.

Сматрало се да се и њихова песма разликује. Док песма Алконоста није наносила никакву штету и даровала је радост, песма Сирина је понекад могла да буде погубна за човека. Слушајући њен глас, човек заборавља све на свету и губи сопствену вољу, пада у транс и може да пређе у други свет, то јест да изгуби разум или умре. Из тог разлога у народним веровањима се каже да се Сирин плаши гласних звукова, па су како би је уплашили људи ударали у звона и дували у трубе.

Сирин. Пре 1928. Сергеј Соломко

Истраживачи сматрају да је прототип Сирина сирена из старогрчке митологије, јер њен опис веома подсећа на понашање створења која одвлаче морепловце у смрт. Али са доласком хришћанства пагански лик је задобио смисао који више одговара новог религијској парадигми.

Сирин. Иван Билибин

У мањем броју су сачувани прикази рајске птице са голим грудима. Овакви прикази се сматрају архаичнијим, везујући се за доба када је био распрострањен анимизам, поклоњење силама природе. У таквом облику биће се доживљавало као женски принцип и оваплоћење хранитељке читавог људског рода. Међутим, старогрчки утицај је временом трансформисао ову представу.

Алконост. Илустрација из 1881. године

Што се тиче Алконоста, у њеном лику се може запазити утицај другог грчког мита – мита о Алкиони. Према овом миту, Алкионин муж страда у бури, а она се, полудела од туге, баца у море. Али богови се на њу сажале и претварају је у птицу. Име Алконост објашњава се грешком у преводу легенде о Алкиони.  

Дрвене кашике из колекције Лилије Рихтер

У народном стваралаштву били су популарни ликови чаробне жене-птице. Њен приказ се може срести на свим предметима из свакодневног живота – од сандука до преслица и санки. Међутим, у овом контексту жене-птице су пружале заштиту од несреће.

Илустрација Ивана Билибина

Сирин и Алконост веома подсећају на још једну рајску птицу – Гамајун. У Русији су је називали мудром птицом и сматрали је послаником од богова. Људи су веровали да Гамајун познаје прошлост и будућност, али њена предсказања су могли да схвате само они који разумеју њен птичји глас. У сваком случају, Словени су веровали да је сам глас Гамајун већ добар знак.

Баба Јага и птице-девице, 1902. Иван Билибин

Извори њеног лика проналазе се у иранском фолклору и то у митској птици Хумај.  

Гамајун, 1898. Виктор Васњецов

Релативно савремени приказ Гамајун пружа слика Виктора Васњецова „Гамајун, птица мудра“ из 1897. године на којој је уметник приказао птицу црних крила са жалосним женским лицем детињих црта, „лишеним сваке величанствености“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“