Ко су староруске сирене - Сирин, Алконост и Гамајун?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У староруском паганству лик жене-птице потицао је из далеке прошлости и имао неколико варијанти. Неки су сматрали да је сусрет са овим створењима велика срећа, док су други веровали да ће их након таквог сусрета неминовно задесити неко зло. Сирин, Алконост и Гамајун су имена која су ова бића носила у словенској митологији. Све оне изгледају као птице са женским лицима, али имају различите улоге. По чему се разликују?

Према предању, Сирин и Алконост су птице из рајског врта Ирије, где су обитавали највиши богови. Оне могу да се крећу међу световима и зато се некад појављују у земаљском свету. Обе поседују заносне гласове који човека могу да замађијају и чак му помуте разум.

За Словене Сирин и Алконост су били оваплоћење бога Велеса, другог по снази у словенском пантеону божанстава. Временом Сирин је постао оваплоћење мрачне стране божанства, а Алконост светле. Зато се Сирин и Алконост често приказују заједно као неодвојиве птице туге  и радости.

Ове две птице су се разликовале и по изгледу: често се Алконост приказује са женским рукама (до појаса је жена, али са птичјим крилима и птичјим ногама); док је Сирин приказиван као птица само са женским лицем.

Сматрало се да се и њихова песма разликује. Док песма Алконоста није наносила никакву штету и даровала је радост, песма Сирина је понекад могла да буде погубна за човека. Слушајући њен глас, човек заборавља све на свету и губи сопствену вољу, пада у транс и може да пређе у други свет, то јест да изгуби разум или умре. Из тог разлога у народним веровањима се каже да се Сирин плаши гласних звукова, па су како би је уплашили људи ударали у звона и дували у трубе.

Истраживачи сматрају да је прототип Сирина сирена из старогрчке митологије, јер њен опис веома подсећа на понашање створења која одвлаче морепловце у смрт. Али са доласком хришћанства пагански лик је задобио смисао који више одговара новог религијској парадигми.

У мањем броју су сачувани прикази рајске птице са голим грудима. Овакви прикази се сматрају архаичнијим, везујући се за доба када је био распрострањен анимизам, поклоњење силама природе. У таквом облику биће се доживљавало као женски принцип и оваплоћење хранитељке читавог људског рода. Међутим, старогрчки утицај је временом трансформисао ову представу.

Што се тиче Алконоста, у њеном лику се може запазити утицај другог грчког мита – мита о Алкиони. Према овом миту, Алкионин муж страда у бури, а она се, полудела од туге, баца у море. Али богови се на њу сажале и претварају је у птицу. Име Алконост објашњава се грешком у преводу легенде о Алкиони.  

У народном стваралаштву били су популарни ликови чаробне жене-птице. Њен приказ се може срести на свим предметима из свакодневног живота – од сандука до преслица и санки. Међутим, у овом контексту жене-птице су пружале заштиту од несреће.

Сирин и Алконост веома подсећају на још једну рајску птицу – Гамајун. У Русији су је називали мудром птицом и сматрали је послаником од богова. Људи су веровали да Гамајун познаје прошлост и будућност, али њена предсказања су могли да схвате само они који разумеју њен птичји глас. У сваком случају, Словени су веровали да је сам глас Гамајун већ добар знак.

Извори њеног лика проналазе се у иранском фолклору и то у митској птици Хумај.  

Релативно савремени приказ Гамајун пружа слика Виктора Васњецова „Гамајун, птица мудра“ из 1897. године на којој је уметник приказао птицу црних крила са жалосним женским лицем детињих црта, „лишеним сваке величанствености“.