Дигитални пиксели у споју са руском народном радиношћу (ФОТОГРАФИЈЕ)

Дмитриј Ламонов
Дмитриј Ламонов ствара по мотивима руске културе, користећи орнаменте, „вјаз“ (ћириличну калиграфију) и народну радиност. Како се све то уклапа у савремену дигиталну уметност?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Дмитриј је био фасциниран руском народном радиношћу још у детињству, док је посматрао како његов отац осликава мале црне кутијице шарама са биљним мотивима, пејзажима и сценама историјских догађаја. У Русији су постојале само три школе лакираног минијатурног сликарства, а његов отац је припадао оној из села Холуј у Ивановској области.

Он је и сам напредовао у том правцу и сада црта користећи руске народне орнаменте и калиграфију. У његовим радовима руски стилови гжељ, хохлома и вјаз попримају савремену „димензију“ у виду пиксела.

Пиксел арт је врста компјутерске графике. То су уметничка дела на којима се јасно виде поједини пиксели, својеврсни Minecraft у свету ликовне уметности. Ламоновљев визуелни стил је комбинација пиксел арта и народне радиности. Дмитриј то доживљава као нову интерпретацију старе традиције.

„Сваки мајстор који види моје радове рећи ће да они немају никакве везе са правом народном радиношћу, и биће у праву“, констатује Ламонов. „Ја нисам хтео да преузмем народну радиност у њеном изворном облику, него само да створим визуелни утисак народне декоративне уметности. У мом стилу је она протумачена кроз призму дигитализације“.

Дмитриј је почео да експериментише са дигиталном уметношћу још 2008. године, када је студирао географију. Тада је од друга добио пиратски диск са програмом Photoshop. „Код куће сам га инсталирао на рачунар и почео да истражујем. Фотографисао сам самога себе на различитим местима у соби, а затим сам искомбиновао те фотографије као да сам присутан у пет примерака. Све ми се то свидело па сам одлучио да се тиме и убудуће бавим“, прича он.

Пар година касније Ламонов се преселио из родног Санкт Петербурга у Москву и уписао факултет, смер графички дизајн, после чега је радио у струци у московском студију дизајна.

Дуго се са задовољством бавио осмишљавањем логотипа, али му није било много занимљиво да користи готове фонтове. Хтео је сам да дизајнира своје фонтове, па је обратио пажњу на калиграфију и уписао се у калиграфску школу.

„Тада ми се посебно допао руски ’вјаз’, он је веома елегантан и погодан за декорацију“, каже Дмитриј.

Захваљујући калиграфији искорачио је из оквира дигиталног стваралаштва и почео да ствара на физичкој подлози, тј. на платну, зидовима од бетона и цигле, на напуштеним цистернама, итд.

Он се, како сам каже, једно време бавио „партизанском“ уличном уметношћу. Али радови који нису усаглашени са локалним властима не могу имати веће размере, јер је за то потребно доста времена. „Само у склопу усаглашених пројеката постоји могућност да се праве велики објекти. Због тога ми тај нелегални стрит-арт није толико близак као јавна улична уметност, где је све направљено легално и за гледаоце“, објашњава Ламонов.

Тако је он, на пример, уз дозволу градских власти у Иркутску осликао стамбену зграду високу 15 метара.

А у Јекатеринбургу је од напуштених цистерни дугих седам метара направио арт-објекат. „Радио сам 13 дана. То је био један од најкомпликованијих пројеката у мојој стваралачкој пракси“, рекао је он касније.

У тежњи за се „мимикријом“ стопи са народним орнаментима Ламонов је проучавао технику једнопотезног сликања у две боје и посетио чувену Жостовску фабрику декоративног сликања. После тога је за њих осликао послужавник својом техником, и он се сада чува у музеју ове фабрике.

Његов стил је између осталих привлачан и људима који стоје иза комерцијалних пројеката. Са Дмитријем су већ контактирали произвођачи луксузних тапета и одеће.

„Важно ми је да гледалац види оно што радим, и зато се трудим да обухватим што је могуће више врста подлога“, каже он. Његов „ружичасти“ сан је да ослика свемирски брод. И спреман је да се претходно мало вежба на обичном авиону.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“