Пад Руске империје из перспективе савременог писца: Николај Свечин се преводи на српски

У Београду је сусрет руског књижевника са издавачима, новинарима и студентима организован у Руском Дому, уз модерацију професорке Ирине Антанасијевић, док је у Источном Сарајеву у здању Матичне библиотеке приређен његов отворени сусрет са писцем Жељком Пржуљем, аутором историјских романа и прича.

„Детективски роман је форма која привлачи читаоца и лако се чита. То је својеврсна ’обланда’ у коју ја завијам приповедање о историји“ – тако је писац објаснио своје стваралаштво на књижевном дружењу у Источном Сарајеву.

Јунак читаве серије Свечинових дела је државни саветник Алексеј Ликов, полицијски детектив у доба царске Русије. Бивши војни официр и јунак Кримског рата истражује занимљиве и замршене злочине у различитим градовима широм Отаџбине, и уједно је нехотични учесник глобалних догађаја и радикалних друштвених промена на почетку 20. века и уочи Првог светског рата и Октобарске револуције.

Универзитет у Источном Сарајеву

„Прича о мојим јунацима почиње 1876, а завршиће се 1923. године. У међувремену се Руска империја распала, и управо тај крајње важан историјски догађај ја покушавам да опишем у серији својих књига. Задатак је тежак, али занимљив. Читаоци ће сами проценити у којој мери ми то полази за руком“, рекао је писац у интервјуу за портал Russia Beyond – Србија.

За себе Свечин често каже да је један од оних ретких људи који су „пронашли себе“ у зрелом добу, када су већ зашли у пету деценију. Он је радио као финансијер, а такође у администрацији и приватном бизнису, али се на тим пољима није осећао као успешан човек. Тек му је писање књига са омиљеном историјском тематиком донело признање и сатисфакцију. У припреми за писање аутор обавезно користи архивске материјале и по томе се, како сам каже, разликује од многих других савремених аутора.

Николај Викторович је после путовања навео два момента која су везана за придруживање балканског региона његовом стваралачком путу. Прво, са београдским издавачем је постигнут договор о превођењу двеју књига на српски. „Договорио сам се са издавачком кућом ’Информатика’ да они преведу на српски две моје прве књиге: ’Авакумово завештање’ и ’Лов на цара’. Оне су изабране јер треба почети од почетка“, прецизирао је Свечин у коментару за портал Russia Beyond – Србија.

Поред тога, аутор је дошао на идеју да свог новог јунака, потомка Алексеја Ликова, „смести“ у Србију. „Син мог главног јунака је Николај Ликов-Нефедјев, руски војни обавештајац који ће ’гулити емигрантски кромпир’ у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Можда ће и служити код краља Александра. Треба написати још 8-9 књига, и тада ће ми та тема бити на реду. Има времена да осмислим радњу“, прокоментарисао је Свечин своје стваралачке планове.

„Засада је на мом календару јесен 1913. године. Ускоро ће почети Светски рат, Русија ће почети да се љуља, а затим ће се срушити. Болно је описивати тако нешто, али нема се куд. Балкански мотиви ће избити у први план тек кад се заврши Грађански рат“.

Универзитет у Источном Сарајеву

Руски писац је током поменутих сусрета и личних контаката истакао да људи на Балкану познају и воле руску књижевност, а једно занимљиво питање из публике тицало се везе између јунака кога приказује Свечин као савремени писац и ликова или проблема које су приказивали класици. „Ја не могу да се поредим са класицима. Ја пишем детективске романе и забављам људе. Али сви су писци, па чак и ми који пишемо детективске романе, потекли од истог оног Гогољевог ’Шињела’, и не само од њега. Ја волим још и „Лопатинове белешке“ Константина Симонова. Моји јунаци, додуше, немају никакве везе са тим ликовима, али их ја увек имам на уму“, објаснио је аутор.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.