Руски венац је јединствен феномен. Реч је о венцу од цвећа, симболу лета, чистоте и лепоте. И не само томе.
Владимир Маковски. Девојчице обасјане сунцем, 1901
Јавно власништвоДевојке у Русији су плеле венце од пољског цвећа, травки, па и танких брезових или храстових гранчица. Код паганских Словена венци су имали ритуални карактер и сматрани су заштитом од злих духова.
Константин Маковски. Глава девојчице 1889.
Јавно власништвоСа паганским веровањима повезани су и ивањдански венци који су плетени на дан Ивана Купале (Ивањдан) народни празник посвећен летњој дугодневици.
Семјон Кожин. Гатање помоћу венаца, 2009.
Приватна колекцијаСа оваквим венцима на глави играло се у колу, вршили обреди, и помоћу њих, наравно, гатало. Како би девојка сазнала да ли ће се удати идуће године или не, спуштала је венац у реку и ако би га вода однела далеко, то би значило тешко, а ако би га струја повукла у супротном смеру, ка обали, могла је да се спрема за венчање.
Венци доносе срећу чувани су као амајлије, али постојао је и нешто другачији обичај, да се на празник Ивана Купале венци ноћу спаљују на ватри, спашавајући се на тај начин од свега лошег.
Василиј Суриков. Портрет Н. Ф. Матвејеве, 1909.
Харковски музеј уметностиВенцем се називала и једна врста кокошника, украса за главу. Такав венац најчешће је био у виду чврсте траке око чела, украшене бисером, перлама и везом.
Венци од цвећа и у виду својеврсног кокошника били су неизоставни део свадбене одеће и церемоније. У старој Русији девојке су венце плеле од зимзелена, нане и калине који су симболизовали чедност невесте. Овај венац се после склапања брака скидао, а удата жена није имала право да га носи, док је главу покривала марамом и крила косу.
Василиј Пукирев. Неједнаки брак, 1862
Третјаковска галерејаПостојала су и веровања о магичном венцу безбрачништва, односно да су они који су имали проблеме са супротним полом (нарочито девојке које се не удају) наводно били жртве магије и урока.
Николај Богданов Белски. Црквено венчање, 1904.
Јавно власништвоЗа време црквеног обреда венчања супружници у Русији традиционално на глави носе круне (венце).
Лауриц Туксен, Крунисање Николаја Другог у Успенском сабору Московског кремља 14. маја 1896. године, 1898.
Третјаковска галерејаКрунисања царева у Русији традиционално су називана венчањем са царством и увек су одржавана у Успенском сабору Московског кремља. И сама царска круна називала се венац.
Постоји још једна врста венаца, за сахране. Они се такође праве од цвећа и везују флором. Стављају се на гробове на сахранама.
Словенска паганска традиција пренета је у царско, а потом и совјетско и наше време.
Такви венци свечано се полажу на споменике погинулих војника, крај вечне ватре и на гробове незнаних јунака.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу