Шта је специфично за руски венац и какав све може да буде?

Legion Media
Свадбе, сахране и крунисања... ни један од ових догађаја у Русији није пролазио без венаца, и разуме се, сваки је изгледао на свој начин.

Руски венац је јединствен феномен. Реч је о венцу од цвећа, симболу лета, чистоте и лепоте. И не само томе.

Украс за главу

Владимир Маковски. Девојчице обасјане сунцем, 1901

Девојке у Русији су плеле венце од пољског цвећа, травки, па и танких брезових или храстових гранчица. Код паганских Словена венци су имали ритуални карактер и сматрани су заштитом од злих духова.

Ивањдански венац

Константин Маковски. Глава девојчице 1889.

Са паганским веровањима повезани су и ивањдански венци који су плетени на дан Ивана Купале (Ивањдан) народни празник посвећен летњој дугодневици.

Семјон Кожин. Гатање помоћу венаца, 2009.

Са оваквим венцима на глави играло се у колу, вршили обреди, и помоћу њих, наравно, гатало. Како би девојка сазнала да ли ће се удати идуће године или не, спуштала је венац у реку и ако би га вода однела далеко, то би значило тешко, а ако би га струја повукла у супротном смеру, ка обали, могла је да се спрема за венчање.

Венци доносе срећу чувани су као амајлије, али постојао је и нешто другачији обичај, да се на празник Ивана Купале венци ноћу спаљују на ватри, спашавајући се на тај начин од свега лошег.

Венци од цвећа и црквене круне на венчању

Василиј Суриков. Портрет Н. Ф. Матвејеве, 1909.

Венцем се називала и једна врста кокошника, украса за главу. Такав венац најчешће је био у виду чврсте траке око чела, украшене бисером, перлама и везом.

Венци од цвећа и у виду својеврсног кокошника били су неизоставни део свадбене одеће и церемоније. У старој Русији девојке су венце плеле од зимзелена, нане и калине који су симболизовали чедност невесте. Овај венац се после склапања брака скидао, а удата жена није имала право да га носи, док је главу покривала марамом и крила косу.

Василиј Пукирев. Неједнаки брак, 1862

Постојала су и веровања о магичном венцу безбрачништва, односно да су они који су имали проблеме са супротним полом (нарочито девојке које се не удају) наводно били жртве магије и урока.

Николај Богданов Белски. Црквено венчање, 1904.

За време црквеног обреда венчања супружници у Русији традиционално на глави носе круне (венце).

Лауриц Туксен, Крунисање Николаја Другог у Успенском сабору Московског кремља 14. маја 1896. године, 1898.

Крунисања царева у Русији традиционално су називана венчањем са царством и увек су одржавана у Успенском сабору Московског кремља. И сама царска круна називала се венац.

Венци за сахране

Постоји још једна врста венаца, за сахране. Они се такође праве од цвећа и везују флором. Стављају се на гробове на сахранама.

Словенска паганска традиција пренета је у царско, а потом и совјетско и наше време.

Такви венци свечано се полажу на споменике погинулих војника, крај вечне ватре и на гробове незнаних јунака.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“