Колико има Црвених тргова у Русији?

Сунчано јесење јутро, Црвени трг у Ижевску, Саборна црква светог Михаила.

Сунчано јесење јутро, Црвени трг у Ижевску, Саборна црква светог Михаила.

Legion Media
Сваки ђачић у Русији зна да се главни трг у земљи зове Црвени, и да то заправо значи Красни трг (према старом значењу речи „красный“). Али поред тог главног, у Русији има и много других Црвених тргова, који су добили своје називе из неког другог разлога.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Москва

Главни трг Москве је најпознатији од свих Црвених тргова. Овде се могу видети бедеми Кремља, његове куле и чувени зидни сат, може се посетити Лењинов маузолеј (с тим што Лењин није једини који је сахрањен на Црвеном тргу), најстарији тржни центар ГУМ и Храм Василија Блаженог. Зими се овде отвара новогодишњи сајам и прави се велико клизалиште, а током лета се одржавају различити фестивали.

2. Јарослављ

За разлику од московског, Црвени трг у Јарослављу добио је свој назив у совјетско доба. Раније се звао Семјоновски (јер је раније ту постојао храм светог Симеона Столпника), а 1924. године су бољшевици одлучили да га преименују у духу новог доба. Средином 1930-их на месту срушеног храма подигнута је зграда са луком за партијске функционере. Али та зграда је била на лошем гласу. Прича се да су сви њени станари пре или касније репресирани.

Сам трг није велики и налази се на раскрсници врло прометних улица, али се од њега можете прошетати лепим булеваром до кеја Волге.

3. Чебоксари

Поглед из дрона на Чебоксари и његов Црвени трг, лето, Чувашија, Русија.

У престоници Чувашије (Поволжје) Црвени трг је центар града, и са тог места се пружа леп поглед на Чебоксарски залив. Пре сто година овде је био пијац, а трг је био отворен за саобраћај. Данас је то искључиво пешачка зона. Ту постоји и паркић за децу са љуљашкама под надстрешицом, клупама и музичко-светлосном фонтаном.

4. Переслављ-Залески

Црвени трг, Переслављ-Залески

Стари град Переслављ-Залески налази се у Јарославској области и познат је по великом броју очуваних споменика архитектуре из периода средњовековне Русије. Црвени трг је место где се у средњем веку одржавао народни збор, који се звао „веће“. Због тога је у народу овај трг био познат као Вечевој или Саборни, док се званичан назив Црвени трг први пут помиње у водичу из 1928. године. Трг је у више наврата преуређиван, али је на њему ипак остао да стоји прастари Спасо-Преображенски храм из 12. века, направљен од белог камена. Многи руски кнезови су крштени у том храму.

5. Тобољск

Црвени трг и фонтана у Тобољску. У позадини Тобољски кремљ.

Једини камени кремљ у Сибиру сачуван је само у граду Тобољску (Тјумењска област). Налази се на Црвеном тргу (који се пре револуције звао Саборни трг), на узвишењу у историјском центру града. Поред Кремља, ту је и Затворски замак. Са овог места се пружа прелеп поглед на реку Иртиш.

6. Виборг

На Црвеном тргу код Лењиновог споменика, Виборг, Лењинградска област, Русија.

Виборг се налази у Лењинградској области. То је један од најстаријих градова Европе, основан крајем 13. века. Поред Русије, у различитим периодима је припадао Шведској и Финској. Историјски назив Црвеног трга у овом граду је „трг Црвеног извора“, и он потиче из шведског периода, када су у 16. веку поред извора близу трга погубљене присталице шведског краља Сигисмунда III Васе. У знак сећања на тај догађај извор је фарбан у црвено. Засут је крајем 19. века када је преуређиван трг, а после Великог отаџбинског рата промењен назив трга, тако да се у њему извор више не помиње и сада је само Црвени трг.

7. Ижевск

Црвени трг и Саборна црква Светог Архангела Михаила у Ижевску.

Једно од најлепших места у главном граду Удмуртије (централна Русија) раније је такође имало другачији назив. Ижевски трг се звао Михајловски, јер се поред њега налазио Михајловски храм. То је један од првих тргова који је преименован у Црвени, и то је урађено још 1918. године. Већ 1922. је на њему откривен монументални споменик црвеноармејцима погинулим у време Грађанског рата. Данас се поред овог споменика на Црвеном тргу Ижевска може видети и величанствени Михајловски храм који је срушен у совјетско време, а затим реконструисан почетком 2000-их.

8. Курск

Знаменски саборни храм и Црвени трг у Курску.

Према званичној верзији, овај трг у граду Курску (југоисток Русије) преуређен је после пожара крајем 18. века. На месту стамбених зграда и остатака одбрамбене тврђаве које је прогутао пламен направљен је централни трг. Императорка Катарина II му је дала назив Црвени трг, на руском „Красная площадь“, са истим значењем речи „красный“ (леп) које има и трг у Москви.

Тада се на овом месту налазио трг са здањем градске управе. Касније су око трга подигнута нова здања и назив му је промењен у Знаменски, да би му бољшевици, кад су дошли на власт, вратили првобитно име.

9. Јелец

Саборна црква Вазнесења Господњег и Црвени трг, Јелец, Русија.

Јелец је градић у Липецкој области (централна Русија). Један је од најстаријих руских градова, основан најкасније средином 12. века. Црвени трг је био део Јелецке тврђаве. Његов назив је подсећао житеље на крв коју су овде пролили браниоци штитећи свој град од непријатеља у више наврата. Данас је то мали простор у центру града са стелом подигнутом поводом 850. годишњице града, а ту су и остаци темеља старог Воскресенског храма.

10. Таганрог

Црвени трг у јужном граду Таганрогу налази се између Централне пијаце, стадиона и споменика Чехову. Он је пун дућана. Додуше, дућани су овде били још од средине 19. века, када се овај трг звао Александровски, у част императора Александра I (који је умро у Таганрогу 1825. године). Бољшевици су му 1923. године дали назив Црвени трг.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“