Српска редитељка, руски дипломац: Достојевски каже да ће љепота спасти свијет, а ја кажем — Русија

— Оливера, када си одлучила да идеш у Русију и стекнеш образовање?

— Русију сам завољела идући ка њој духовном пречицом, прије него што сам је, заиста, посјетила. 

'Изнад плавог свода налази се златни град. Са капијама свијетлим и сјајном звијездом', разлива се глас Јелене Камбурове. 

Достојевски каже да ће љепота спасти свијет, а ја кажем — Русија. Русија никада није могла да стане у појам, као свијетла визија и бесконачно пространство чула љепоте у свим њеним видовима, најавила ми се у дјетињству кроз умјетност, прије свега музику, играјући на клавиру 'Меланхолични валцер' Даргомижског, који и даље свирам када сам у свечаном, носталгичном и ћудљивом расположењу. 

Оливера Груjић

Приватна архива

Кроз Рахмањинову 'Богородице Дјево, радуј се', кроз 'Игру шећерне виле' Чајковског. Касније 'Славу и Алелуја' Георгија Свиридова; руске романсе и народне пјесме. 

Преко Карамазових, Настасје Филиповне, кнеза Мишкина и Рогожина, кроз живот Изадоре Данкан, Јесeњина и Гогоља, преко Рубљова, Шишкина, Ајвазовског, Успенског, Врубеља. Преко 'сувишних људи' и светих отаца. Макара Чудре и његових цигана који једном одлетјеше у небо, преко степа, Беле, до Максима и још оног Горког. 

'Земля еще вертится, пока еще ярок свет. Господи, дай же ты каждому, чего у него нет'. 

Засадио је носталгију за Русијом у мени, као своје грузијско сјеме грожђа у земљу и Булат Окуџава стиховима 'Виноградную косточку в теплую землю зарою, и лозу поцелую и спелые гроздья сорву, и друзей созову, на любовь свое сердце настрою. А иначе зачем на земле этой вечной живу?'

Москва

Приватна архива

'У Москву, У Москву, У Москву' (фуснота: Цитат из драме "Три сестре" (1901) руског писца Антона Павловича Чехова (1860 – 1904)). Ријечи једне од сестара, Ирине, која сања да напусти провинцијски град и крене у Москву, пратиле су ме и обећавале златну земљу и њена поља Јелисејска, ту, на неколико крајолика преко неба. Русија, са свим својим свијетлим, звонким храмовима - бедемима живе Вјере, Наде и Љубави, простире се и сажима у молитви кроз васељену.

Санкт-Петербург

Приватна архива

Русија је, прије свега нуклеус и основна јединица духовног ДНК сваког православног хришћанина, који носи собом једини завјет - душу, тај пламен дат нам на самом почетку нашег животног пута да бисмо га сачували у свет(л)ости, а затим  вратили у вјечност натраг крају нашег земног бивства, а начелу небеског. Мислим да то није превише што се иште од нас.

— Какав је твој утисак о руској позоришној школи? Да ли је искуство, које си стекла, испунило твоја очекивања?

— Исходиште савремене позоришне умјетности и технике рада режисера са глумцем настало је у радионицама врлих руских мајстора, прије свих, Константина Сергејевича Станиславског. Након завршених основних академских студија у Београду и стеченог звања дипломираног драмског умјетника-глумца, испунила сам себи обећање и упутила се у Русију ка источнику савремене методике сценског умијећа, како бих учила из самог извора у области професије којом се бавим.  

Студија лика Јелене Андрејевне из Чеховљеве драме 'Ујка Вања'

Приватна архива

Степен магистра сам стекла на Руском државном институту сценских умјетности у Санкт-Петербургу као стипендиста Руског дома у Београду.

Ово је најстарији позоришни универзитет у Русији, основан још 1779. године и највећи научни и образовни центар сценских умјетности у Европи, који обучава специјалисте свих позоришних професија. Управо овдје су постављени темељи руске позоришне педагогије у оквиру традиције петербуршке школе сценског умијећа, која је добила широко признање у Русији и иностранству. 

Руски државни институт сценских уметности у Санкт-Петербургу

Dashka CC BY-SA 2.5

Након захтјевног пријемног испита који је био подијељен у три етапе, примљена сам у класу Вењамина Михаиловича Фиљштинског — лауреата, позоришног режисера и шефа катедре за глуму, предсједника Савјета позоришних педагога СТД Русије, који од 1989. године води легендарну радионицу '51' на Академији позоришне умјетности, на којој сам стекла звање магистра режисера-педагога сценских умјетности. Његово педагошко искуство се управо заснива на педагошкој традицији Лењинградске позоришне школе.

Приватна архива

Част је бити дио класе таквог педагога-режисера који је обучио читаву плејаду глумаца и редитеља који тренутно успјешно раде у позориштима у Русији и иностранству. Радост је сарађивати и учити са врсним умјетницима, професорима који све своје стечено искуство и вјештине улажу у своје ученике, самим тим и у своје име.

— Како су се професори и службени радници односили према страним студентима?

— Имала сам заиста дивно искуство рада са посвећеним и, прије свега, драгим људима, који нас прихватају као своје родне. Професори, као и сви остали службени радници имају велико поштовање и много обзира према странцима. Руски језик сам дуго изучавала, стога нисам имала језичку баријеру. Руси који познају српску историју и културу гаје велико поштовање према Србима. Старија генерација Руса је нарочито болећива и добродушна. На одјелу кадрова службеници су према нама били веома брижни и фамилијарни. 

Приватна архива

Запослени у дому, међутим, могу бити прилично строги. Послије дванаест часова ноћу улазак у дом је забрањен, а руске зиме су окрутне (смијех). Па ми се тако десило једанпут да сам дошла пред дом послије дванаест часова ноћу, и наишла на закључана врата. Ипак Руси нису баш такви какве су им временске прилике на сјеверу, отворена су ми врата ријечима 'да није оваква зима, као што јесте, пустио бих Вас да преноћите пред вратима'. Срећа имам много пријатеља у Петербургу.

— Шта ти се највише допало? Чега није било доста?  

— Универзитет постоји захваљујући очувању и развоју најбољих традиција петербуршке позоришне школе као кључу професионализма и разноврсности креативних личности дипломаца универзитета који чине златни фонд позоришне и филмске умјетности Русије.

На сцени

Приватна архива

Свега је било и више него довољно. 'Хљеб ће бити и све ће бити'. Задовољство кроз процес рада зависи од природе умјетника, колики су му апетити за стицањем нових вјештина и знања. Професори су више него доступни за сарадњу и помоћ. У оваквој врсти умјетности слобода је насушна као хљеб, као и пространство у којем може свако ревносно да се бави својим дјелом. Дивно је знати и усавршавати се на универзитету на којем су током цијелог двадесетог вијека до данашњег дана мирно коегзистирале генерације представника различитих естетских праваца у оквиру једне школе: сљедбеници система Станиславског, Мејерхољдови сарадници, ученици Михаила Чехова, Сергеја Радлова, Георгија Товстоногова, Владимира Соловјева, присталице класичне школе Александринског театра, Леонида Вивијена, Бориса Сушкевича, Бориса Зона, итд. Текле су, често, на нашим радионицама, конструктивне расправе међу приврженицима различитих метода и приступа раду.

Уопштено, Руси знатно и квалитетно улажу у своју културу, његујући наслијеђе предака, при том чувајући традицију и обичаје од рђе која покушава да се ухвати са стране. Допао ми се, прије свега, управо тај старински 'златни пресјек', модус операнди у свему, а нарочито у систему васпитања и образовања, који видно гаји и још увијек презервира старија генерација. Институције културе су на сваком могућем кораку, тако да садржаја такве врсте не мањка. 

Руски државни институт сценских уметности у Санкт-Петербургу

Приватна архива

Једнако томе ми се никако не допада и резигнира ме чињеница већинске податности млађих генерација психолошком утицају западних манипулативних медијских инсценација, под чијим утицајем неоспорно постају духовно и интелектуално вулнерабилни, прихватајући технократску дистопијску будућност као сасвим логичан напредак модерне цивилизације, не схватајући при том да се увелико води неокортикални притисак чије посљедице ћемо осјетити у не тако далекој будућности, а против којег се управо бори њихов владар. Такав неопрезан резон и млакост у оваквим временима, гдје се добро тражи лучем по мраку, забрињава. Слава Богу Руси имају јак трон и светионик.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!