Иконе за кућно коришћење у совјетско време су правили сеоски мајстори. За основу су узимали фотографије икона. У СССР-у су могле да их штампају само црквене радионице, али понегде су их масовно тајно правили и фотографи у фотографским атељеима. Док се за украшавање користило буквално све, од омота бомбона и црвених пионирских марама до велова за невесте.
Икона-кивот се у Русији појавила у првој половини XIX века. Била је то дрвена кутија са једне стране покривена стаклом. У њој се налазила штампана или насликана икона у боји, украшена ризом од алуминијумске фолије и цвећем од папира.
У царско доба производња икона за кућно коришћење била је масовна. Постојале су радионице, удружења занатлија и мануфактуре које су правиле на милионе икона украшених фолијом и цвећем.
„Све до револуције иконе-кивоти нису се продавале само у земљи, него су се извозиле и у Европу. Крајем XIX – почетком ХХ века њихова производња је цветала, пре свега у Вјазниковском рејону Владимирске губерније“, каже директор Центра за визуелна истраживања Средњег века и Новог доба Руског државног хуманитарног универзитета професор Дмитриј Антонов.
„За време бољшевика читава производња је уништена, обустављено је званично прављење и дистрибуција икона. Али нису могли да искорене веру и религиозност, и иконе, наравно, нису нестале. Совјетски мајстори су обновили традицију. Али они су радили у сасвим другачијим условима – илегално, тајно, без материјала и инструмената. Створили су совјетску икону, нешто налик на оно што је постојало у XIX веку, али заправо феномен сасвим друге врсте.“
У условима недостатка материјала и инструмената окретали су се потпуно неочекиваним средствима за украшавање. На пример, украсе на алуминијумској фолији израђивали су помоћу дна чаша различите величине, утискивали помоћу ловачких патрона и зупчаника од сатова. Извор материјала за ове иконе била је чак и нуклеарна индустрија СССР-а.
„Користили су фолију најразличитије врсте: омоте бомбона, паковања чаја. Понекад су алуминијум кришом износили и из предузећа нуклеарне индустрије. За украшавање су коришћене пионирске мараме, још чешће велови, материјал и цвеће са венчаница. С једне стране било је то свечано и лепо. С друге стране, коришћени су материјали везани за свадбену симболику, а многе иконе су прављене управо за свадбе, да благослове младенце“, истиче Антонов.
Дмитриј Доронин и Дмитриј Антонов, Центр за визуелна истраживања Средњег века и Новог доба Руског државног хуманитарног универзитета
Државни музеј историје религије у Санкт ПетербургуИзложба „Совјетске иконе. Религијски артефакти из доба прогона“ одржава се до 21. марта 2023. године у Државном музеју историје религије у Санкт Петербургу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
