„Земља са сто хиљада везова“, каже се за руску Републику Чувашију која се налази у Поволожју. И то није само одредница са романтичним призвуком, него је и сасвим тачна. У сваком рејону (довољно је само погледати извезену карту) постоји толико мотива и мустри да су мештани смислили духовито поређење према коме је „вез за Чувашију исто што и фудбал за Бразил“. Вез, дословце, одређује културни код овог народа.
Пре неких стотинак година (а понегде и до средине прошлог века), Чуваши су свакодневно носили своју традиционалну ношњу, а не само о празницима, као што је то данас случај. Везом су украшаване женске кошуље, кецеље и глава („сурпан“ - нека врста повеза за главу и пелерине и „масмак“ - широке траке око главе). Чуваши су вез сматрали заштитом од мрачних сила, а чувати је требало пре свих жену, будући да је она доносила нови живот.
Прво што пада у очи је сличност ручног веза са машинским, толико је префињена и педантна била израда на танком платну. А за вез је било потребно да знате да бројите, јер је сваки елемент ручног рада простирао на одређеном броју квадратића на тканини (два лево, три десно, а онда два назад). Све то је требало држати у глави за сваку шару. А само бодова постоји више од 30 врста. Дакле, вез није био исто што и весела посела у друштву другарица, већ прави математички задатак. Посебну концентрацију захтевао је двострани вез који је изгледао једнако филигрански, како с лица, тако и с наличја.
„Жене су пре удаје имале много урађених комада веза које су касније ушивала на одећу, јер у породици нису имале довољно времена за ручни рад“, каже управница Музеја чувашког веза Надежда Селверстрова. „Код нас у Музеју чувају се радови од краја 18. до почетка 20. века који су се преносили са колена на колено. На основу рукотворина се поуздано може одредити одакле је везиља (у чувашком народу постоје три етнографске групе, горња, доња и средња), породично порекло, иметак, њено умеће.
У чувашкој митологији постоје три света, подземни, средњи (у коме живе људи) и горњи. Бића настањена у тим световима могу се видети у чувашким везенинама. То су духови, животиње и основни елементи.
„Све испод појаса је доњи свет и прошлост“, каже Надежда. „Од појаса до рамена је наш свет, а изнад рамена веза са космосом, са са васељеном“.
У Чувашкој митологији свет је створио врховни бог Тура. Супротстављен му је бог доњег света Шујтан. Од неба се одвојило копно и вода (океан) у којима су се појавиле патке и рибе. На небу су остала три сунца (од једног је постао месец, а друго се расуло у звезде). А светове спаја дрво живота.
Још у време СССР-а етнографи су сакупили све чувашке орнаменте. Испоставило се да су најчешћи квадрати, симболи земље, осмокраки симболи сунца, патке, коњи, дрво „очи“ („око Тура“) и други геометријски знакови.
Међу чувашким мотивима издвајају се и посебни симболи који личе на древне рунске знакове. Руне су обично користили народи Северне Европе, али слични знакови неко време били су присутни и код народа у Поволожју, чувашких предака. У Средњем веку такви знакови користили су се као племенски, углавном на предметима за свакодневну употребу. Како би се разликовале ствари појединих породица.
Такви родовски знакови касније су се нашли на тканини, поставши мотив чувашког веза.
Чувашке жене нису само вез користиле као украс. Китиле су се и огромном количином сребрних кованих монета, међу којима је било и оних из Европе. Већина Чуваша данас су православци. Али у Русији још увек постоје села у којима су Чуваши сачували своју традиционалну паганску веру и у којима врше жртвоприношења.
Ево како то изгледа.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
