20 невиђених ремек-дела Третјаковске галерије

Култура
ОЛЕГ КРАСНОВ
Сваки љубитељ уметности машта о томе да посети музејски трезор. Поједини експонати се деценијама не износе из музејских депоа, а други се уопште не приказују јавности од тренутка када постану власништво музеја. Ево неколико таквих примера из главне ризнице руског сликарства.

Дмитриј Левицки. „Портрет Ф. П. Макеровског у карневалском костиму“, 1789.

Федор Матвејев. „Поглед на Рим. Колосеум“, 1810-их.

Алексеј Венецијанов. „Скупљање сена“, 1820-их.

Карл Бодри. „Литија око Благовештенског сабора у Московском кремљу“, 1860.

Константин Маковски. „Агенти Дмитрија Самозванца убијају сина Бориса Годунова“, 1862.

Василиј Перов. „Деца која спавају“, 1870.

Карл Гун. „Сцена Вартоломејске ноћи“, 1870.

Василиј Пукирев. „Пријем мираза по списку“, 1873.

Григориј Седов. „Цар Алексеј Михајлович бира невесту“, 1882.

Емилија Шанкс. „Нова девојчица у школи“, 1892.

Андреј Рјабушкин. „Цар Михаил Фјодорович на скупу бољарске думе“, 1893.

Николај Богданов-Бељски. „Усмено одговарање. У народној школи С. А. Рачинског“, 1895.

Абрам Архипов. „Праље“, крај 1890-их

Наталија Гончарова. „Риболов (Риболовци)“, 1908.

Аристарх Лентулов. „Василије Блажени“, 1913.

Василиј Кандински. „Москва. Црвени трг“, 1916.

Казимир Маљевич. „Сестре“, 1930.

Петар Вилијамс. „Пролеће. Портрет А. С. Мартинсон и А. Д. Понсова“, 1947.

Таир Салахов. „Колосеум ноћу“, 1979.

Михаил Рогински. „Кухиња у комуналци (заједничком стану)“, 1992.

Материјал је припремљен на основу изложбе „Видети непознато. Сликарство и скулптура 17-19. века из фондова Третјаковске галерије“ која се одржава у Новој Третјаковци од 28. марта до 13. августа 2023. године.