Зашто је главна редитељка Трећег рајха Лени Рифенштал посетила Русију

Култура
АЛИНА ХОХЛОВА
Лени Рифенштал је снимала филмове по Хитлеровој и Гебелсовој наруџбини. У њима је креирала визуелни идентитет националсоцијализма, а уз то се етаблирала као активни промотер Трећег рајха. 2001. године она долази у Русију на филмски фестивал како би примила награду за допринос филмској уметности. Како је до тога дошло?

Годишњи међународни фестивал „Порука човеку“ одржава се у Санкт Петербургу од 1989. године. Како се наводи у првом правилнику, фестивал је основан „са циљем да допринесе контактима и размени идеја између филмских стваралаца различитих земаља, који у свом стваралаштву разматрају теме добра, социјалне правде и мира“. У том контексту заиста необично изгледа позив упућен Лени Рифенштал да учествује на фестивалу 2001. године.

Редитељка је Адолфа Хитлера упознала 1932. године. А већ наредне године министар пропаганде Јозеф Гебелс предложио јој је да сними филм о митингу Националсоцијалистичке немачке радничке партије. Затим је урадила још неколико филмова посвећених не само митинзима партије, него и Летњим олимпијским играма 1936. у Берлину.    

У априлу 1945. године Американци су ухапсили Лени Рифенштал. 1948. године током процеса денацификације ослобођена је оптужби.  

56 година после пада Хитлерове Немачке Лени Рифенштал је дошла у Русију на фестивал документарног, краткометражног, анимираног и експерименталног филма.

Њена остварења „Тријумф воље“ и „Олимпија“ приказана су у оквиру специјалног програма „Документарни филм у тоталитарним државама“. Било је планирано да се „Тријумф воље“, посвећен митингу националсоцијалистичке партије, прикаже у једном од најстаријих биоскопа Санкт Петербурга „Аурора“. Тај биоскоп није прекидао са радом ни током Опсаде Лењинграда.

Због масовних протеста приказивање филма Лени Рифенштал је пребачено у „Дом филма“ и одржано иза затворених врата.

Директор фестивала Михаил Литвјаков је редитељки уручио награду за допринос кинематографији. Јавност се поделила на два табора: једни су говорили о лицемерју и протестовали што Немицу која је по фиреровом наређењу снимала филмове и делимично сноси одговорност за догађаје из прошлог века у Санкт Петербургу дочекују са почастима. Док су се други радовали могућности да упознају живу легенду филмске уметности.

У сваком случају, Михаил Литвјаков је две године после филмског фестивала провео обилазећи различите инстанце све до државног тужилаштва и Думе, објашњавајући зашто је у госте позвао најконтроверзнијег филмског ствараоца XX века.