Никита је рођен 15. априла 1923. године у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, на румунској граници, близу Карпата, у породици једног од родоначелника „српских“ Толстоја – бившег морнаричког официра а касније аутора легендарног српскохрватско-руског речника Иље Иљича Толстоја.
Породица се касније преселила у Београд, где је Никита у Руском дому ишао у гимназију, коју је завршавао 1941. године под немачким бомбама. Када су Немци окупирали главни град Србије Никита се са породицом преселио у Нови Бечеј, код рођака, такође Толстоја, и тамо се придружио партизанском покрету који је већ увелико дејствовао у Војводини.
Црвена армија је 1944. године уз помоћ партизана ослободила Србију, а Никита је као познавалац српског језика, земље и народа био од велике користи совјетској команди. Штавише, ступио је у редове Црвене армије као добровољац и стигао са њом до Беча. По повратку у Београд сазнао је да су се чланови његове породице и други српски Толстоји вратили у СССР.
Придруживши се родитељима у Москви Никита је уписао словенско одељење филолошког факултета Московског државног универзитета (МГУ) и свој живот посветио науци о језику, радећи у Институту за славистику при Академији наука. Будући да је Никита Иљич одрастао у мултијезичком окружењу у Војводини између два рата и био билингвалан, изградио је сјајну научну каријеру – постао је водећи совјетски бугариста, стручњак за старословенски језик, оснивач совјетске етнолингвистике и читаве етнолингвистичке школе која се ослањала на огроман материјал прикупљен на терену током дијалектолошких и етнографских експедиција у Полесју. Никита Иљич је 1962-1986. лично руководио тим експедицијама.
Фјокла Толстој
Руски дом у БеоградуНа веома симболичан начин је обележена 100. годишњица рођења руског слависте: споменик великом научнику открили су његова супруга Светлана Михајловна, ћерка Фјокла, саветник Владимира Путина Владимир Толстој и десетине других Толстоја који су допутовали у Србију на јубилеј свога знаменитог рођака.
Владимир Толстој
Руски дом у БеоградуАкадемик је за живота често говорио: „Русија ми је отаџбина, а Србија домовина“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу