Град металурга, подигнут је 1935. године, углавном принудним радом његових градитеља. Ипак, аутор урбанистичког плана био је, својевољно, архитекта из Лењинграда Витолд Непокојчицки који је у Заполарје стигао на позив руководиоца Нориљског комбината.
Непокојчицки је био привржен лењинградској школи архитектуре, па су прве грађевине у центру града пројектоване у неокласицистичком стилу и стаљинистичком ампиру.
Истина, за разлику од Петербурга, зграде у Нориљску грађене су на шиповима и тако да су једним зидом заштићене од ветрова.
Поред тога у Нориљску су фасаде зграда окречене живим бојама како би позитивно утицале на расположење мештана. У истом помпезном стилу изграђена је и железничка станица у којој се данас налази музеј.
Генерални урбанистички план Нориљска био је грандиозно замишљен, али не и до краја реализован.
Већ средином педесетих година прошлог века, после Стаљинове смрти, почела је борба против претераних украса, нових форми и стилског шаренила у архитектури, па је Нориљск ускоро преплављен типским зградама грађеним од панела.
Најлепше и најоригиналније стамбене зграде у Заполарју сачуване су на Лењинградском проспекту.
Да ли бисте желели да посетите Нориљск?
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
