Град металурга, подигнут је 1935. године, углавном принудним радом његових градитеља. Ипак, аутор урбанистичког плана био је, својевољно, архитекта из Лењинграда Витолд Непокојчицки који је у Заполарје стигао на позив руководиоца Нориљског комбината.
Непокојчицки је био привржен лењинградској школи архитектуре, па су прве грађевине у центру града пројектоване у неокласицистичком стилу и стаљинистичком ампиру.
Истина, за разлику од Петербурга, зграде у Нориљску грађене су на шиповима и тако да су једним зидом заштићене од ветрова.
Поред тога у Нориљску су фасаде зграда окречене живим бојама како би позитивно утицале на расположење мештана. У истом помпезном стилу изграђена је и железничка станица у којој се данас налази музеј.
Генерални урбанистички план Нориљска био је грандиозно замишљен, али не и до краја реализован.
Већ средином педесетих година прошлог века, после Стаљинове смрти, почела је борба против претераних украса, нових форми и стилског шаренила у архитектури, па је Нориљск ускоро преплављен типским зградама грађеним од панела.
Најлепше и најоригиналније стамбене зграде у Заполарју сачуване су на Лењинградском проспекту.
Да ли бисте желели да посетите Нориљск?