Новодевичји манастир: Како изгледа чувени манастир и једно од најлепших места руске престонице

Још крајем деветнаестог века Новодевичји манастир налазио се посред поља на западној периферији Москве.

Подручје око манастира данас је густо изграђено, направљени су путеви и надвожњаци. Ово место, заиста, данас важи за центар града и елитни крај.

Пуни назив манастира гласи Московски Богородичин Смоленски Новодевичји ставропигијални женски манастир.

Основао га је у мају 1524. године велики кнез Василије Трећи, отац Ивана Грозног, а поводом тога што је у руско-литванском рату (1512-1522) Стара Русија повратила град Смоленск који је више од једног века припадао Литванској кнежевини. Манастир је освештан у част највеће светиње Смоленска - Смоленске иконе Мајке Божије Одигитрије.

Нови манастир изграђен је на завоју Москве реке, историјски назив тог подручја био је Девичје поље. Према легенди овде су окупљане девојке које су потом заједно са данком слате Татаро Монголима. „Новодевичји“ значи „нови женски“ манастир, јер је на простору Девичјег поља постојао још један, Зачатјевски манастир.

Најпознатија и најстарија црква манастира посвећена је управо Смоленској икони Мајке Божије. Не зна се поуздано ко је био архитекта, али пошто храм подсећа на Успенску саборну цркву у Московском Кремљу приписује се италијанским неимарима који су радили на кремаљском ансамблу (између осталих Алевизу Новом).

У манастиру су сачуване фреске из 16. века чија је рестаурација у току.

За време најезде кримског хана у 15. веку манстир је захватио велики пожар па је донета одлука да се се манастирски комплекс који се налазио на западној граници Москве утврди и опаше моћним зидинама са шиљцима и пушкарницама што није карактеристично за женски манастир.

Манастирске зидине обликом подсећају на неправилан троугао (један од углова је искошен, понављајући рељеф Новодевичјег језера). По ободу зидина налази се 12 утврђених кула.

За време Ивана Грозног манастир је имао незванични статус дворског, овде су удаљаване удовице великокнежевске породице (рецимо удовица његовог сина Ивана кога је по мишљењу Иље Рјепина Иван Грозни сам и убио).

Касније је овде живела и царица Ирина Годунова, удовица Фјодора Ивановича. Одаје Ирине Годунове сматрају се једном од најстаријих манастирских грађевина.

Зграда се налази до Амвросијевске цркве изграђене на прелазу 16. у 17. век

Иринин Брат, Борис Годунова управо овде је прихватио избор за цара и био врло наклоњен манастиру у коме је монахиња била његова сестра, издвајајући приличне суме новца из државне касе.

И касније је у манастиру живело много високопозиционарих монахиња из угледних бољарских и кнежевских фамилија, а издржаван је државним новцем. Овде је у 17. веку живела као монахиња сестра Петра Великог, Татјана, као и његова прва супруга Јевдокија Лопухина.

У време Смутње и пољске интервенције манастир је био у средишту борби и практично порушен и опљачкан. Бројне цркве и манастирске одаје изграђене су касније, крајем 17. века, за време Романових. Рецимо Црква Преображења Господњег у барокном стилу, изнад северне капије, која дочекује посетиоце.

Крајем 17. века изграђена је и Успенска црква и трпезарија у оквиру ње.

Барокни звоник подигнут је 1690. године. Касније је сазидано још неколико административних зграда и палата.

У манастиру је последње дане провела кнегиња Софија, старија сестра и регент Петра Великог. Она као и многе друге угледне монахиње сахрањена је у Смоленској цркви. У храму почива више од 50 монахиња царске, кнежевске и бољарске крви.

У манстиру су временом сахрањиване не само монахиње, него и угледни Московљани, а на територији манастира никла је читава некропола (почетком двадесетог века било је скоро три хиљаде гробних места).

Неоготичка капела-гробница фабриканата Прохоров сазидана је 1910-тих и једна је од последњих новоизграђених манастирских објеката.

Новодевичји манастир и парк у близини Новодевичјег језера данас су омиљено место за шетњу Московљана.