Сашка, Борка и Васка из предграђа Москве некада су се заклели да ће обавезно отићи да сплаваре по великој реци. Тридесет година касније они напуштају све своје обавезе и окупљају се како би остварили тај сан.
„Верни пријатељи“ је једна од најуспешнијих и најпопуларнијих совјетских комедија. Међутим, она замало да се није појавила због самовоље чиновника. Ови су тражили да се сплав замени паробродом, јер, по њиховом мишљењу, поштовања достојним људима не приличи да се баве таквим детињаријама. На срећу, аутори су успели да одбране своју идеју.
Максим Перепелица је весео и сналажљив момак из украјинског села, који је притом крајње лењ и лакомислен. Његови несташлуци узнемиравају цело суседство. Када Максим добије позив за војску, сељани се понадају да ће војска можда од њега начинити човека.
Управо у филму „Максим Перепелица“ први пут се на великом екрану појавила аутоматска пушка „калашњиков“, примљена у састав наоружања 1949. године.
Шофер Саша Румјанцев обавља рутински посао испоруке робе, не слутећи да криминалци кују план против њега. На крају је терет украден, Румјанцев ухапшен и сада мора да се потруди и докаже своју невиност.
Један од првих совјетских детективских филмова снимљен је у Талину и првобитно је шеф криминалне банде у њему био Естонац. Чиновници су у томе видели распиривање међуетничке мржње, па су аутори морали од главног негативца да направе Руса који се представља као Естонац.
Радници Дома културе спремају се за костимирани новогодишњи бал, када се у њихове планове умеша вршилац дужности директора Серафим Огурцов. Овоме се не допада весео програм и он намерава да га замени досадним бирократским садржајем. Сарадници се, наравно, с тим не слажу.
Пре приказивања у биоскопима „Карневалску ноћ“ су погледали чиновници, који су проценили да је филм веома неуспешан. Због тога је премијера музичке комедије одржана тихо и без рекламе. На свеопште изненађење филм је доживео огроман успех међу гледалиштем. Не само што је постао најгледанији у биоскопима, него је по мишљењу часописа „Совјетски екран“ проглашен за најбољи филм у 1957. години.
Наставница руског језика и књижевности Татјана Левченко запошљава се вечерњој школи за раднике металуршког комбината. Али то није лак посао. Не само што недавно дипломирана наставница нема никакво искуство у раду, него су њени ученици истих година као и она или чак знатно старији од ње.
Назив улице „Заречнаја“ измислио је аутор Феликс Миронер. После великог успеха филма улице под овим називом почеле су да се појављују широм Совјетског Савеза и данас их има у преко 30 градова.
Борис и Вероника планирају да се узму и чини се да их очекује дивна безбрижна будућност. Међутим, изненадни почетак рата ремети све њихове планове и постаје искушење за њихова осећања.
Глумци на снимању нису штедели себе. Татјана Самојлова у улози Веронике добила је туберкулозу, али није прекинула са радом, а Алексеј Баталов који је тумачио улогу Бориса чак је доспео на операциони сто због озбиљне повреде лица. Захваљујући способним хирурзима, све је протекло како треба.
„Ждралови лете“ је једини совјетски дугометражни филм који је освојио Златну палму на Канском фестивалу.
Играни филм у три дела по истоименом роману Михаила Шолохова говори о сложеној судбини донског козаштва у време Грађанског рата у Русији, када су се рођаци и блиски пријатељи нашли на супротним странама барикада. У центру приче је личност козачког командира Григорија Мелехова, који прелази из једног у други сукобљени табор, покушавајући да схвати који је пут исправан.
„Тихи Дон“ је сниман у козачким крајевима совјетског југа, где су још живели учесници тих трагичних догађаја. Они се тако појављују као главни консултанти филма, који су глумцима објаснили како да постану прави козаци.
Филм је посвећен обичној свакодневици совјетских градитеља високих пећи. Свакога дана они ризикују своје животе, пењући се на огромне висине. Притом морају да решавају и низ проблема у приватном животу.
Сцене које се догађају на великој висини снимљене су методом комбинованог снимања. Глумци снимљени у студију комбиновани су са позадином снимљеном у природи.
Притом је овај део сцена снимљен приликом праве изградње високе пећи металуршког завода у Дњепродзержинску (данас град Каменскоје у Дњепропетровској области) на висини од око 40 метара. На снимању су стално били присутни каскадери, мада су главни глумци све вратоломије радије изводили самостално.
Андреј Соколов је у рату изгубио све блиске људе. У бомбардовању су му погинули жена и две ћерке, а уочи Победе убијен му је син, официр Црвене армије. Живот је практично сломио Андреја, али он изненада среће дечака Вању, који је такође изгубио целу породицу. Тако схвата да је рано да одустане од живота, јер би овом дечаку могао да замени оца.
„Човекова судбина“ је дебитантско остварење Сергеја Бондарчука који се прославио каснијом екранизацијом романа „Рат и мир“ и филмским спектаклом „Ватерло“. Он у филму игра и главну улогу.
Филм је проглашен за најбоље остварење 1959. године према анкети часописа „Совјетски екран“, а такође је освојио награде на међународним филмским фестивалима у Чехословачкој и Аустралији.
Редов Алексеј Скворцов је из противтенковског оружја уништио два немачка тенка, па команда одлучује да му дозволи да оде кући и посети мајку. Филм говори о овом његовом нимало једноставном путовању, при чему се на самом почетку саопштава да војник није дочекао Победу.
Филм „Балада о војнику“ је са великим успехом приказиван како у Совјетском Савезу, тако и у иностранству. Освојио је специјалну награду жирија Канског фестивала, а такође је номинован за Оскара у категорији „Најбољи оригинални сценарио“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
