Адреса: Смоленско-сени трг 32/34. Најближа станица метроа: „Смоленска“
Године изградње: 1948-1953.
Шта се налази у згради: Министарство спољних послова Русије, његове канцеларије, сале за конференције, музеј дипломатије и огромни архив
Чувени „Стаљинови небодери“ грађени су као архитектонски бисер Москве. Нажалост, пројекат није доведен до логичног завршетка и уместо осам небодера саграђено је седам. Један од њих је зграда Министарства спољних послова са 26 спратова која лежи на кружном систему улица познатом као „Садовој прстен“ (Садовое кольцо).
Темељи за зграду МCП-а постављени су истовремено са другим небодерима – 7. септембра 1947. године, на годишњицу оснивања руске престонице. Одмах је одлучено да зграда буде седиште МCП-а.
Једна од основних специфичности ове зграде је сам метод изградње. Након постављања темеља и металног костура, зграда није грађена одоздо навише, него одозго наниже. Наиме, бетонирање носећег костура почело је од горњих спратова, на висини од 172 метра, и како се бетон сушио спрат по спрат је бетонирано наниже.
Била је то напредна технологија. У СССР-у тако се раније није градило. Она је омогућила да се изградња у старом кварту града реализује у крајње скученим условима, где се није могло сместити уобичајено градилиште са гломазним дизалицама. У случају небодера МCП-а дизалице су постављене на сам кров, не заузимајући тако простор на земљи.
Пројекат су осмислила двојица архитеката: Владимир Гељфрејхом и Михаил Минкус, који су за њега добили Стаљинову награду. Изградња је трајала само пет година, што је изузетно кратак рок за тако колосалну грађевину.
Солитер је у време изградње био једна од најбоље технолошки опремљених зграда у читавој серији „Стаљинових небодера“. У њему се налазио рекордни број лифтова за то доба – 28, од чега су преко половине били брзи лифтови. Осим тога, било је 4 покретних степеница, а при уређењу ентеријера није се штедело на најскупљим материјалима – мермеру, граниту и плишу.
Али најзанимљивији део зграде није његово унутрашње уређење, него... шиљак на крову. У првобитном пројекту није га било. Осим тога, било је предвиђено да зграда има раван кров.
Међутим, уочи 34. годишњице Октобарске револуције лично Јосиф Стаљин је наредио да се на врху постави шиљак. И то упркос томе што пројекат није предвиђао никакав додатни терет на врху. Повећање оптерећења могло је да изазове урушавање читаве конструкције. Према градској легенди, Стаљин наводно није желео да зграда подсећа на америчку архитектуру тога доба.
Архитекта Владимир Гељфрејх је чак покушао да наговори Стаљина да се окане те идеје, али у томе није успео. Како би се некако извукле из незгодне ситуације, архитекте су решиле да поставе „сценографски“ шиљак, који неће бити начињен комплетно од камена, него од лаких металних плоча и шперплоче.
Истина, конструкција је и без тога била веома импозантна – тешка 35 тона – али притом прилично крхка и нестабилна. Управо због тога нико се није усудио да на врх шиљка постави петокраку, као на осталим небодерима и зато је и дан данас зграда МCП-а једини „Стаљинов небодер“ без препознатљиве звезде. Притом је на тај начин лакше препознати ову грађевину!
Занимљиво је да се Михаил Минкус, коаутор зграде, после Стаљинове смрти обратио Хрушчову са молбом да се шиљак демонтира, на шта је овај одговорио: „нека остане као споменик Стаљинове глупости“.
2016. године шиљак је ипак замењен новим, јер стари је практично био у потпуности зарђао и могао је да се сруши у сваком тренутку.
Већ током изградње небодера МCП-а постало је јасно да у свом првобитном облику она не изазива грандиозан утисак какав су желеле да постигну архитекте. Управо зато је одлучено да се испред зграде направи трг како би грађевина „лакше дисала“. А како здање не би преовладавало над старим ниским окружењем, преко пута њега су подигнута још два небодера - хотела „Београд“ и „Златни прстен“.
Такве трансформације кардинално су промениле изглед главног прилаза центру града. Сама изградња серије небодера била је, наиме, први корак у претварању мале престонице у огромни мегалополис, какав је Москва данас.
Није могуће да обични туристи и пролазници уђу у зграду. Зграда МCП-а је државни објекат. На четвртом спрату се, додуше, налази Центар за историју руске дипломатске службе, где се одржавају организовани обиласци, али њима не може свако да присуствује, већ само одређени студенти московских универзитета, будуће дипломате и нови запослени министарства. А обични туристи и радозналци немају ту шта да траже.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
