Још од времена Катарине II, када је Крим ушао у састав Руске империје, полуострво је постало не само популарно одмаралиште, већ и место које привлачи уметнике. Познати сликари, песници и музичари похрлили су у ове крајеве да побољшају своје здравље и пронађу инспирацију у овдашњим пејзажима.
И данас је Крим својеврсна „Мека“ за љубитеље уметности. Овде се 2015. године појавио уметнички кластер „Таврида“ који привлачи креативну омладину из целе земље на образовне форуме и уметничке резиденције, као и на фестивал младе уметности.
У заливу Капсел, близу летовалишта Судак, 2019. године је настао истоимени парк који се протеже на 30 хектара. Он се сваке године допуњује новим арт-објектима и инсталацијама младих дизајнера, архитекти и уметника.
Ево како сада изгледа.
Једно од обележја арт-парка је рад уметника Сергеја Паукер-Бравина из 2019. године. Инсталација, висока 15 метара, симболизује креативне људе који траже инспирацију за нова достигнућа.
„Човеку који гледа у море“ 2020. године придружила се Асољ, јунакиња „Гримизних једара“ („Алые паруса“). Скулптуру високу 13 метара израдио је исти аутор. Она стоји наспрам свог друга, сањара и занесењака, и по замисли уметника представља метафору наде у срећну будућност. Обе скулптуре су ноћу осветљене.
Две огромне маске Аполона и Венере, које симболизују уметност и лепоту, рад су арт-групе DAP (design architecture placement). Ова скулптурална композиција је својеврсна капија у арт-парк.
Још један рад арт-групе DAP, композиција која подсећа на енглески Стоунхенџ, направљена је од индустријских буради. Уметници су кроз иронију дочарали проблем стрит-арта и скрнављења архитектонских споменика, и оставили су свакоме могућност да остави свој траг на њиховом арт-објекту.
Уметници Глеб Иванов и Александар Фунтов креирали су овај уметнички објекат уз помоћ научника из радио-астрономске опсерваторије. Светлосна инсталација, попут светионика, имитира зрачење астрофизичких пулсара.
Арт група DAP је у једном арт-објекту спојила више значења и симбола. То је и дрво живота, и раскрсница многих путева (између осталог и креативних), а уједно је и кристална кугла која одговара свима на важна питања – потребно је само притиснути дугме.
Идеја за овај рад рођена је у току креативне радионице у Тавриди. Ко год жели може да удари у огромни бубањ и сачини свој ритам, који ће се чути поред мора. По мишљењу аутора, тј. креативног удружења „Кешју“, тај ритам је метафора пулсирања нове креативне енергије.
Још један рад који су осмислили учесници креативне радионице под вођством Сергеја Паукера-Бравина представља бројчаник од 9 метара који не показује време, већ читаву историју универзума од првих облика живота до модерног доба.
Замак у готском стилу на литици у Јалти у народу је назван „Ластино гнездо“ и постао је један од симбола Крима. Арт-група DAP је препознатљиву знаменитост осмислила на нови начин и направила њену индустријску копију.
„Кула“ архитектонског бироа Megabudka на први поглед делује као споменик индустријској уметности и омаж металним конструкцијама раног 20. века. А заправо решетке торња формирају орнамент који се односи на кеми-обинску културу из 3. миленијума пре нове ере. Реч је о остацима из раног бронзаног доба које су археолози пронашли на Криму 1957. године.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу