Прва неонска реклама у свету појавила се 1911. године. Нову технологију је осмислио и патентирао Француз Жорж Клод. Неон је у гасним сијалицама лепо и јако сијао, па је та његова особина коришћена углавном за рекламе.
У СССР-у су се први слични натписи са рекламама појавили током 1930-их. У совјетском стилу „неон“ је добио назив „газосвет“ („гасна светлост“). У Москви је основана и цела „фабрика светлосно-уметничких дела“.
Првобитно је неонска светлост коришћена за пропаганду. Гасним светиљкама су 1937. године у част обележавања 20-годишњице револуције засијале пароле попут оне чувене: „Пролетери свих земаља, уједините се“. Овако је то изгледало на фасади Бољшој театра.
„Слава совјетском народу“, истакнуто је 1958. године на годишњицу Револуције.
Неонске светиљке су коришћене и за спољашње натписе, на пример, за називе познатих установа, ресторана, продавница и других објеката. На фотографији је кафе-бар „Дружба“ у улици Петровка у Москви, 1957.
Права експанзија неонских натписа почиње 1960-их. На фотографији је забележено тестирање неонских цеви које су коришћене за светлосне рекламе у граду.
Постепено су почеле да светле и неонске рекламе. На пример, реклама авиона „Ту“ са слоганом: „Брзо, удобно, исплативо“, на хотелу „Метропол“ у Москви, 1960-их.
Послератне године, „отапање“, нова мода и неонски натписи – све то представља посебан културни и естетски слој 1960-их.
Чак је и мали киоск „Союзпечати“ са новинама сијао пуним сјајем, 1961.
И позоришне благајне, 1961.
А да и не говоримо о сјају великих продавница као што је „Синтетика“ на Комсомолском тргу у Москви, 1960-их.
Прелепо је заблистао и биоскоп „Моссовет“ („Московско градско веће“) у Москви, 1984.
Неонским словима МОСКВА украшен је градски аеродром Внуково, 1964.
А реч ПРАВДА украшавала је кров издавачке куће и штампарије листа „Правда“, 1977.
Цела „северна престоница“ је такође блистала. Посебно много натписа налазило се на Невском проспекту у Лењинграду (сада Санкт Петербург), 1966.
Чак и за тамних суморних вечери било је светло као по дану. И време док чекате у реду брже је пролазило ако посматрате и дивите се натпису на кафе-ресторану „Нева“, на пример, 1960-их.
Ни други градови Совјетског Савеза нису заостајали за новом модом. Штавише, у многима су стари совјетски натписи сачувани до данашњег дана! Попут овог, на пример: „Дом торговли“ (робна кућа) на Лењиновом тргу у Мурманску, 1985.
А овако је изгледала продавница женске обуће („Женская обувь“) у Стаљинграду (сада Волгоград), 1961.
Данас бисмо рекли да је то „ретро стил“, а у оно доба је то био последњи крик моде – кафе „Огоњок“ у „Лењиновој улици“ у Пензи, 1967.
Здање Централне робне куће обасјава зимску ноћ у Перму, 1972.
У „Лењиновој улици“ (сада Светланска улица) у Владивостоку сијају натписи на продавници намирница „Гастроном“, на позоришту, продавници одеће и на другим „дућанима“, 1970.
Неоном је осветљен улаз у Железничку и поморску станицу у Владивостоку, 1973.
Овако је у познатом летовалишту у Сочију прелепо сијао хотел „Лењинград“, које је већ одавно преименован, 1971.
А ово је култни ресторан, кафе и коктел бар „Уралски пељмени“ у Чељабинску, 1980.
Неонска светлост обасјала је и градове у другим републикама Совјетског Савеза. Овако је изгледао биоскоп „Ватан“ у Ашхабаду у Туркменистану.
У Минску су неонски натписи упозоравали на пешачке прелазе.
А овако је блистао суви центар града Ленинакан (сада Гјумри) у Јерменији.
Или, на пример, административна зграда у Алма Ати, Казашка ССР.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу