„Газосвет“: Неонски натписи у СССР-у (ФОТОГРАФИЈЕ)

Култура
АЛЕКСАНДРА ГУЗЕВА
Шездесетих година прошлог века неонске светиљке постају прави хит у совјетским градовима. Натписи и рекламе са гасним сијалицама јарко и живописно почињу да осветљавају многе градове Совјетског Савеза.

Прва неонска реклама у свету појавила се 1911. године. Нову технологију је осмислио и патентирао Француз Жорж Клод. Неон је у гасним сијалицама лепо и јако сијао, па је та његова особина коришћена углавном за рекламе.

У СССР-у су се први слични натписи са рекламама појавили током 1930-их. У совјетском стилу „неон“ је добио назив „газосвет“ („гасна светлост“). У Москви је основана и цела „фабрика светлосно-уметничких дела“.

Првобитно је неонска светлост коришћена за пропаганду. Гасним светиљкама су 1937. године у част обележавања 20-годишњице револуције засијале пароле попут оне чувене: „Пролетери свих земаља, уједините се“. Овако је то изгледало на фасади Бољшој театра. 

„Слава совјетском народу“, истакнуто је 1958. године на годишњицу Револуције.

Неонске светиљке су коришћене и за спољашње натписе, на пример, за називе познатих установа, ресторана, продавница и других објеката. На фотографији је кафе-бар „Дружба“ у улици Петровка у Москви, 1957.

Права експанзија неонских натписа почиње 1960-их. На фотографији је забележено тестирање неонских цеви које су коришћене за светлосне рекламе у граду.

Постепено су почеле да светле и неонске рекламе. На пример, реклама авиона „Ту“ са слоганом: „Брзо, удобно, исплативо“, на хотелу „Метропол“ у Москви, 1960-их.

Послератне године, „отапање“, нова мода и неонски натписи – све то представља посебан културни и естетски слој 1960-их.

Чак је и мали киоск „Союзпечати“ са новинама сијао пуним сјајем, 1961.

И позоришне благајне, 1961.

А да и не говоримо о сјају великих продавница као што је „Синтетика“ на Комсомолском тргу у Москви, 1960-их.

Прелепо је заблистао и биоскоп „Моссовет“ („Московско градско веће“) у Москви, 1984.

Неонским словима МОСКВА украшен је градски аеродром Внуково, 1964.

А реч ПРАВДА украшавала је кров издавачке куће и штампарије листа „Правда“, 1977.

Цела „северна престоница“ је такође блистала. Посебно много натписа налазило се на Невском проспекту у Лењинграду (сада Санкт Петербург), 1966.

Чак и за тамних суморних вечери било је светло као по дану. И време док чекате у реду брже је пролазило ако посматрате и дивите се натпису на кафе-ресторану „Нева“, на пример, 1960-их.

Ни други градови Совјетског Савеза нису заостајали за новом модом. Штавише, у многима су стари совјетски натписи сачувани до данашњег дана! Попут овог, на пример: „Дом торговли“ (робна кућа) на Лењиновом тргу у Мурманску, 1985.

А овако је изгледала продавница женске обуће („Женская обувь“) у Стаљинграду (сада Волгоград), 1961.

Данас бисмо рекли да је то „ретро стил“, а у оно доба је то био последњи крик моде – кафе „Огоњок“ у „Лењиновој улици“ у Пензи, 1967.

Здање Централне робне куће обасјава зимску ноћ у Перму, 1972.

У „Лењиновој улици“ (сада Светланска улица) у Владивостоку сијају натписи на продавници намирница „Гастроном“, на позоришту, продавници одеће и на другим „дућанима“, 1970.

Неоном је осветљен улаз у Железничку и поморску станицу у Владивостоку, 1973.

Овако је у познатом летовалишту у Сочију прелепо сијао хотел „Лењинград“, које је већ одавно преименован, 1971.

А ово је култни ресторан, кафе и коктел бар „Уралски пељмени“ у Чељабинску, 1980.

Неонска светлост обасјала је и градове у другим републикама Совјетског Савеза. Овако је изгледао биоскоп „Ватан“ у Ашхабаду у Туркменистану.

У Минску су неонски натписи упозоравали на пешачке прелазе.

А овако је блистао суви центар града Ленинакан (сада Гјумри) у Јерменији.

Или, на пример, административна зграда у Алма Ати, Казашка ССР.