Фраза хоть кол на голове теши се среће и у класичној књижевности. На пример, њу изговара јунак романа Бориса Пастернака „Доктор Живаго”, бивши свештеник Николај Ведењапин, ујак Јурија Живага. После дуге беседе о историји и о Христу, коју држи Воскобојникову, новом „совјетском“ човеку, он узвикује: „Уф, што кажу, сав сам гола вода! А њему, макар колац на глави тесао...!“ Односно, толико се трудио и доказивао постојање Бога да се презнојио, а његов противник је на све то остао потпуно равнодушан.
Тесати колац, значи помоћу секире зашиљити, тј. заоштрити дрво са једног краја да би се лакше заболо у земљу. Наравно, да вам је неко на глави „тесао“ колац то би се и те како видело. Само човек „букове (храстове) главе“ (особа слабије интелигенције, ограничена особа) или „тврде главе“ (тврдоглава, задрта особа), што је још један идиом, може бити толико тврдоглава па „макар му на глави колац тесао (он тера по своме)“.
Међутим, у народу се често среће израз „макар му колац на глави чешао“ (хоть кол на голове чеши), што је нетачна варијанта. Њу користе они који ништа не знају о тесању.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу