7 најважнијих светиња православне Русије

1. Тројице-Сергијева лавра

Свето-Тројицки манастир је основао преподобни Сергије Радоњешки, један од најпоштованијих руских светитеља. Манастир је удаљен 70 километара од Москве.

Тројице-Сергијева лавра

Legion Media

Свети Сергије је основао обитељ по правилима општежића и његов манастир је постао духовни центар Старе Русије. (Детаљније прочитајте овде). Једна од најважнијих руских светиња, икона „Света Тројица“ Андреја Рубљова, насликана је специјално за овај манастир.

Данас је Тројице-Сергијева лавра највећи руски манастир. Он није био затворен чак ни у совјетско време, јер су га власти оставиле као својеврсни „излог“ руског православља за странце. Архитектонски ансамбл Тројице-Сергијевог манастира се од 1993. налази на листи споменика Светске културне баштине УНЕСКО-а.

Звоник лавре и капела у лаври саграђена над бунаром.

Ludvig14 (CC BY-SA 4.0), Tipa.melnik (CC BY-SA 4.0)

Поред тога, ово је једна од најпосећенијих знаменитости у Русији (после Црвеног трга, Петерхофа и Казањског кремља). Сваке године манастир посети око 2 милиона људи!

2. Дивејевски манастир

Серафимо-Дивејевски манастир Свете Тројице

Серафимо-Дивејевски манастир Свете Тројице

Крајем 18. века у селу Дивејево (сада Нижегородска област) Пресвета Богородица се јавила монахињи Александри и заповедила јој да на том месту оснује обитељ. Тако се појавила дивејевска женска монашка заједница чији је покровитељ постао свети Серафим Саровски, такође један од веома поштованих светитеља. После његове смрти манастир је назван Серафимо-Дивејевски.

Серафимо-Дивејевски манастир Свете Тројице

Серафимо-Дивејевски манастир Свете Тројице

У совјетско време манастир је затворен, али су сестре наставиле да воде монашки начин живота и тајно су организовале богослужења. Обитељ је 1988. почела да се обнавља. У манастир су пренете мошти светог Серафима Саровског, које су годинама чуване у Музеју атеизма.

Сваке године око 400.000 људи дође у посету Дивејевском манастиру и на поклоњење моштима светог Серафима Саровског.

3. Кишки погост (погост – ограђено гробље са парохијском црквом)

Кишки погост на острову Кижи

Ала Табашникова (CC BY-SA 4.0)

Мало острво Кижи у Оњешком језеру познато је широм света захваљујући комплексу дрвених објеката из 18. и 19. века. Најпознатија грађевина на острву Кижи је црква Преображења Господњег подигнута крајем 17. и почетком 18. века. Кров храма саграђен је од више нивоа и украшен са 22 куполе. Према легенди, дрводеља Нестор је саградио цркву без иједног ексера, а од алата је имао само секиру. Када је завршио посао, бацио је секиру у језеро да нико не би могао да понови његово ремек-дело. (Данас се, међутим, на цркви могу пронаћи ексери, што је последица рестаурација из каснијих периода). У унутрашњости храма недавно је рестаурисан изрезбарени иконостас са четири нивоа.

Рестаурирани иконостас цркве Преображења Господњег, Кижи

Иља Тимин/TASS

Постоје предања о чудима које је овде у 16. веку пре монашења чинио митрополит Филип, будући игуман Соловецког манастира. Док је као надничар радио код локалног сељака ловио је у Оњешком језеру јесетре, које ту не живе. Постоје и многе друге легенде о томе како су се будући светитељи на путу у Соловецки манастир заустављали на острву Кижи. Чак ни совјетске власти нису дирале Кижи, јер су схватале културно-историјску вредност погоста. Штавише, ово место је 1920. стављено под заштиту државе као споменик архитектуре, а 1990. године је Кишки погост уписан на листу светске баштине Унеска. Унет је и на државну листу посебно вредних објеката културног наслеђа народа Руске Федерације.

Острво Кижи је 2022. године посетило преко 360.000 људи. Сваке године се повећава број туриста и ходочасника на острво иако је оно веома неприступачно (лети се до њега стиже трајектом, а зими ховеркрафтом).

4. Кирило-Белозерски манастир

Кирило-Белозерски манастир у селу Горици Вологодске области.

Иља Тимин/Sputnik

Крајем 14. века монах Кирил Белозерски, ученик Сергија Радоњешког, пешке је стигао до ових северних земаља и на обали Сиверског језера основао манастир који је касније по њему добио име. Према предању, Кирилу је место за оснивање манастира показала сама Пресвета Богородица, а више силе су га неколико пута спасавале од смрти. За подвижништво и монашки труд канонизован је као преподобни. Његове мошти су једна од најважнијих светиња манастира.

Кирило-Белозерски манастир са својим моћним зидинама један је од највећих у Русији и Европи. У њему се налазе очувани храмови с краја 15. и из 16. века. Овај манастир представља најважнију знаменитост Вологодске области.

Кирило-Белозерски манастир

Legion Media

Од 1997. године комплекс Кирило-Белозерског музеја је укључен у државну листу посебно вредних објеката културног наслеђа народа Руске Федерације. А Ферапонтов манастир, огранак музеја у коме су сачуване јединствене Дионисијеве фреске с почетка 16. века, унет је 2000. године на Унескову листу светске баштине. Сваке године Кирило-Белозерски музеј и манастир посети 330.000 људи.

5. Псковско-Печорски манастир

Псковско-Печорски манастир

Legion Media

Историја манастира почиње 1473. године. Први монах се настанио у овдашњим пећинама и подигао пећинску цркву у част празника Успења Пресвете Богородице. Временом се у манастиру формирала читава мрежа пећина у којима су сахрањивани монаси, и њихове мошти су биле нетрулежне.

Псковско-Печорски манастир

Legion Media

Ово је један од ретких манастира који у совјетско време није затворен, и зато су у њега хрлили многи који су у СССР-у жудели за монашким начином живота. Међу њима је било много ветерана Другог светског рата. Око 40 година овде је живео веома поштовани старац Јован (Крестјанкин). О свакодневном животу и чудима манастира говори се у књизи „Несвети, а свети“ познатог житеља овог манастира, а сада митрополита псковског Тихона (Шевкунова).

Манастир који се налази на самој граници са Естонијом 2022. године је посетило око 230.000 туриста и поклоника.

6. Валаамски манастир

Спасо-Преображенски храм Валаамског манастира

Иља Тимин/Sputnik

Тачан датум оснивања манастира на острву Валаам у Ладошком језеру није познат. Највероватније су монаси овде живели још у 10. веку. По предању, ово место је посетио и апостол Андреј Првозвани.

Манастир се први пут помиње у писаним изворима из 14. века. Међутим, због напада Швеђана он је дуго био фактички напуштен, а обновљен је тек по наређењу Петра I, када је цар почео да гради Санкт Петербург и да протерује Швеђане са окупираних територија.

Валаамски Спасо-Преображенски манастир. Црква Свих Светих; Црква светог Николе (Никољска)

Tihohodka (CC BY-SA 3.0); Natalia Semenova (CC BY-SA 3.0)

Манастир је страдао током совјетско-финског рата. Сви монаси су били евакуисани. Током Другог светског рата у манастирским зградама је била смештена поморска школа подофицира и бродских момака, а потом и Дом за инвалиде. Богослужења су поново почела да се врше 1989. године.

Валаам је одувек био популарна дестинација за поклоничка путовања и туризам. Валаамски архипелаг је 1996. уписан на Унескову листу светске баштине. И поред тога што се овде може доћи само чамцем или брзим бродом „Метеор“, сваке године манастир посети до 160.000 туриста и поклоника.

7. Соловецки манастир

Соловецки манастир у Архангелској области

Иља Тимин/Sputnik

Соловецки архипелаг (Соловке) у Белом мору постао је озлоглашен у 20. веку као један од првих огранака Гулага. Затвореници су живели у манастирским црквама, на креветима постављеним на неколико спратова. У њима су логорски стражари вршили крваве масакре и егзекуције.

Затим је овде смештена Поморска школа подофицира и бродских момака, а 1988. поново је основана црквена парохија и отпочела су богослужења. Од тада се манастир пажљиво и детаљно обнавља.

Соловецки манастир

Павел Лавов/Sputnik

Манастир има дугу историју и место је великих духовних и монашких подвига. А све је почело од неколико пустињака који су залутали на далека острва. Једна од главних светиња овог места су мошти Зосиме и Саватија Соловецких, који су у 15. веку основали манастир, а касније проглашени за светитеље. У 17. веку манастир је био последње упориште старовераца, који су се скоро 20 година супротстављали црквеној реформи и бранили и држали захваљујући моћним зидинама.

Соловке су 1992. године унете у Унескову листу светске баштине и у државну листу посебно вредних културних објеката Русије. Пре пандемије удаљени архипелаг је годишње посећивало око 20.000 туриста и поклоника, а 2022. ова цифра је достигла 60.000. Због удаљености острва приступ за туристе је отворен само у топло доба године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!