У народу је, додуше, постојала слична песма, која је вероватно инспирисала Ларионова. Звала се „Калинушка с малинушкој, лазоревиј цвет“. Записана је по свој прилици 1853. године и није тако весела ни полетна као ауторска песма Лерионова. У њој девојка пева о томе да јој се муж није вратио кући. У совјетско доба често се могла чути у оперском извођењу.
Светску славу „Калинка-малинка“ је стекла после обраде совјетског композитора Александра Александрова и извођења Ансамбла песме и плеса Црвене армије. Након тога је имала безброј извођења у Русији и иностранству.
Верзија Калинке од поп групе Morandi сакупила је 128 милиона прегледа на интернету. Песма је посебно популарна у Азији – у Кини и Јапану. Снимци на којима песму изводе исландски фудбалски навијачи, хор универзитета Јејл и Немци на Октобарфесту омиљени су на друштвеним мрежама.