Први руски филм у формату IMAX 3D, ратна драма Фјодора Бондарчука, привлачи пажњу пре свега својим техничким карактеристикама.
Остварење о једном догађају из Стаљинградске битке зарадило је највише новца у новијој историји руских биоскопа (за 2013. годину), а филм је одлично примљен и на тржишту САД и Кине. У Кини је „Стаљинград“ чак зарадио највише међу нехоливудским филмовима и филмовима који нису на енглеском језику (ову позицију је држао све до 2015).
Реакције на филм биле су различите, али га је Русија предложила за „Оскара“, мада није ушао у ужи избор.
Ова спортска драма инспирисана је догађајима са XX Летњих олимпијских игара у Минхену 1972. године, када је мушка кошаркашка репрезентација СССР-а савладала екипу САД у финалном мечу.
После премијере 2018. године филм је био на првом месту по заради у Русији, док је укупно зарадио 60 милиона долара. Посебно је занимљив захваљујући одличној глуми и фотографији.
Филм у жанру градске фантазије по роману Сергеја Лукјаненка често се назива „први руски блокбастер“. Филм Тимура Бекмамбетова о борби између светлих и тамних мистичних сила у окружењу савремене Москве поставио је рекорд у заради у домаћим биоскопима, а затим је постао хит у Америци (1,5 милиона долара) и другим земљама. Ово остварење је стекло култни статус, постало инспирација интернет мимова и крилатица.
Редитељи Квентин Тарантино и Дени Бојл наводили су „Ноћну стражу“ као један од својих омиљених филмова, а часопис Empire уврстио га је у списак 100 најбољих остварења светске кинематографије.
Историјска драма са руским филмским звездама снимљена је у духу „Игре престола“, а говори о доласку на власт кнеза Владимира (глуми га Данила Козловски) и примању хришћанства у Русији. Основу сценарија чини летопис „Повест минулих лета“.
Ово је један од најскупљих филмова у историји руске кинематографије. Критичари су хвалили импознатне ратне сцене и опсег приповедања, али су критиковали неке историјске грешке.
Филм снимљен у копродукцији Русије, Казахстана и Немачке режирао је Сергеј Бодров. То је биографска прича о Темуџину, касније познатом као Џингис-кан. Прича о војнику који постаје чувени владар и војсковођа номинована је за „Оскара“ као најбољи филм ван енглеског говорног подручја у 2008. години.
Блокбастер, снимљен холивудским методама, приказиван је у 30 земаља света. Највише је зарадио у САД, Француској, као и у Великој Британији, Италији, Шпанији и Турској.
Неки успех филма објашњавају тиме што је азијска култура генерално у моди. У исто време су се, наиме, у биоскопима приказивали: „Мумија: Гробница Змаја Императора“, „Забрањено царство“, „Кунг-фу панда“. Ипак се мора признати да је „Монгол“ снимљен квалитетно и аутентично. Публика је посебно позитивно оценила ратне сцене, костиме и драматургију.
Руски одговор на бајку о принцезама Елзи и Ани из „Леденог краљевства“ је анимирани филм „Снежна краљица 3: Ватра и лед“. Главни јунаци су Кај и Герда који су одрасли и настављају да доживљавају различите авантуре. У класичној Андерсоновој бајци појављују се нови јунаци, а сиже је знатно промењен.
Прича је била посебно популарна у Кореји. Претходни део франшизе – „Снежна краљица 2: Поновно замрзавање“ – зарадио је у иностранству скоро 6 милиона долара, од чега највећи део у Кини.
Научнофантастично-акциони филм Иље Најшулера снимљен је на специфичан начин. Гледаоци радњу прате кроз очи главног јунака, као у компјутерског игри. Према заплету, он има амнезију и треба да спасе своју жену од банде плаћеника.
Светска премијера филма одржана је на филмском фестивалу у Торонту, у њему играју руски и страни глумци: Шарлто Копли, Данила Козловски, Хејли Бенет.
„Хардкор“ се веома допао америчкој публици. Филм је укупно зарадио скоро 17 милиона долара, при чему највише у САД (9,2 милиона). Публици су се допале акционе сцене, динамичан заплет, необичан приступ снимању и глума.
„Метро“ Антона Мегердичева је драма која парира холивудским филмовима истог жанра. Према заплету, приликом изградње станице метроа у тунелу се појављује пукотина кроз коју продире вода из реке Москве. Бујица прети да удави путнике.
Филм-катастрофа повезује елементе драме и трилера, неки глумци су на снимању патили од клаустрофобије, а пет студија је радило на специјалним ефектима. Труд филмске екипе се исплатио и филм се допао гледаоцима у Француској, Немачкој и Шпанији.
Бајковити филм са елементима источњачке митологије „Он је змај“ постао је прави хит у Кини. У филму о кнегињици Мирослави, коју за време свадбе отме змај, играју Марија Појежајева и Матвеј Ликов. У основи нетипичне љубавне приче налази се роман о човеку-змају који грешком краде принцезу.
Драматичне сцене, необична природа (филм је, између осталог, сниман у Бугарској) и специјални ефекти посебно су се допали гледаоцима у Кини. Занимљиво је да је на графици радио стручњак који је пре тога у оквиру студија Питера Џексона радио на „Аватару“, „Кинг-Конгу“ и „Господару прстенова“.
Акциони филм о совјетским суперхеројима у руским биоскопима је дочекан веома хладно. Али негативне реакције на причу која подсећа на „Осветнике“, „Лигу правде“ или „Фантастичну четворку“ нису утицале на међународну продају филма. У иностранству филм је зарадио скоро 10 милиона долара. Већи део зараде остварен је у Кини, али и Латинској Америци се допала фантастична прича са човеком-медведом, невидљивом женом и другим јунацима.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
