10 руских филмова који су највише зарадили у иностранству

„Стаљинград“, 68 милиона долара

Први руски филм у формату IMAX 3D, ратна драма Фјодора Бондарчука, привлачи пажњу пре свега својим техничким карактеристикама.

Остварење о једном догађају из Стаљинградске битке зарадило је највише новца у новијој историји руских биоскопа (за 2013. годину), а филм је одлично примљен и на тржишту САД и Кине. У Кини је „Стаљинград“ чак зарадио највише међу нехоливудским филмовима и филмовима који нису на енглеском језику (ову позицију је држао све до 2015).

Реакције на филм биле су различите, али га је Русија предложила за „Оскара“, мада није ушао у ужи избор.

„Покрет увис“, 60 милиона долара

Ова спортска драма инспирисана је догађајима са XX Летњих олимпијских игара у Минхену 1972. године, када је мушка кошаркашка репрезентација СССР-а савладала екипу САД у финалном мечу.

После премијере 2018. године филм је био на првом месту по заради у Русији, док је укупно зарадио 60 милиона долара. Посебно је занимљив захваљујући одличној глуми и фотографији.

„Ноћна стража“, 34 милиона долара   

Филм у жанру градске фантазије по роману Сергеја Лукјаненка често се назива „први руски блокбастер“. Филм Тимура Бекмамбетова о борби између светлих и тамних мистичних сила у окружењу савремене Москве поставио је рекорд у заради у домаћим биоскопима, а затим је постао хит у Америци (1,5 милиона долара) и другим земљама. Ово остварење је стекло култни статус, постало инспирација интернет мимова и крилатица.

Редитељи Квентин Тарантино и Дени Бојл наводили су „Ноћну стражу“ као један од својих омиљених филмова, а часопис Empire уврстио га је у списак 100 најбољих остварења светске кинематографије.

„Викинг“, 30 милиона долара

Историјска драма са руским филмским звездама снимљена је у духу „Игре престола“, а говори о доласку на власт кнеза Владимира (глуми га Данила Козловски) и примању хришћанства у Русији. Основу сценарија чини летопис „Повест минулих лета“.

Ово је један од најскупљих филмова у историји руске кинематографије. Критичари су хвалили импознатне ратне сцене и опсег приповедања, али су критиковали неке историјске грешке.

„Монгол“, 26,5 милиона долара

Филм снимљен у копродукцији Русије, Казахстана и Немачке режирао је Сергеј Бодров. То је биографска прича о Темуџину, касније познатом као Џингис-кан. Прича о војнику који постаје чувени владар и војсковођа номинована је за „Оскара“ као најбољи филм ван енглеског говорног подручја у 2008. години.

Блокбастер, снимљен холивудским методама, приказиван је у 30 земаља света. Највише је зарадио у САД, Француској, као и у Великој Британији, Италији, Шпанији и Турској.

Неки успех филма објашњавају тиме што је азијска култура генерално у моди. У исто време су се, наиме, у биоскопима приказивали: „Мумија: Гробница Змаја Императора“, „Забрањено царство“, „Кунг-фу панда“. Ипак се мора признати да је „Монгол“ снимљен квалитетно и аутентично. Публика је посебно позитивно оценила ратне сцене, костиме и драматургију.

„Снежна краљица 3: Ватра и лед“, 24,6 милиона долара

Руски одговор на бајку о принцезама Елзи и Ани из „Леденог краљевства“ је анимирани филм „Снежна краљица 3: Ватра и лед“. Главни јунаци су Кај и Герда који су одрасли и настављају да доживљавају различите авантуре. У класичној Андерсоновој бајци појављују се нови јунаци, а сиже је знатно промењен.

Прича је била посебно популарна у Кореји. Претходни део франшизе – „Снежна краљица 2: Поновно замрзавање“ – зарадио је у иностранству скоро 6 милиона долара, од чега највећи део у Кини.

„Хардкор“, 27 милиона долара

Научнофантастично-акциони филм Иље Најшулера снимљен је на специфичан начин. Гледаоци радњу прате кроз очи главног јунака, као у компјутерског игри. Према заплету, он има амнезију и треба да спасе своју жену од банде плаћеника.   

Светска премијера филма одржана је на филмском фестивалу у Торонту, у њему играју руски и страни глумци: Шарлто Копли, Данила Козловски, Хејли Бенет.

„Хардкор“ се веома допао америчкој публици. Филм је укупно зарадио скоро 17 милиона долара, при чему највише у САД (9,2 милиона). Публици су се допале акционе сцене, динамичан заплет, необичан приступ снимању и глума.

„Метро“, 15 милиона долара

„Метро“ Антона Мегердичева је драма која парира холивудским филмовима истог жанра. Према заплету, приликом изградње станице метроа у тунелу се појављује пукотина кроз коју продире вода из реке Москве. Бујица прети да удави путнике.

Филм-катастрофа повезује елементе драме и трилера, неки глумци су на снимању патили од клаустрофобије, а пет студија је радило на специјалним ефектима. Труд филмске екипе се исплатио и филм се допао гледаоцима у Француској, Немачкој и Шпанији.

„Он је змај“, 10,5 милиона долара

Бајковити филм са елементима источњачке митологије „Он је змај“ постао је прави хит у Кини. У филму о кнегињици Мирослави, коју за време свадбе отме змај, играју Марија Појежајева и Матвеј Ликов. У основи нетипичне љубавне приче налази се роман о човеку-змају који грешком краде принцезу.

Драматичне сцене, необична природа (филм је, између осталог, сниман у Бугарској) и специјални ефекти посебно су се допали гледаоцима у Кини. Занимљиво је да је на графици радио стручњак који је пре тога у оквиру студија Питера Џексона радио на „Аватару“, „Кинг-Конгу“ и „Господару прстенова“.

„Заштитници“, 9,7 милиона

Акциони филм о совјетским суперхеројима у руским биоскопима је дочекан веома хладно. Али негативне реакције на причу која подсећа на „Осветнике“, „Лигу правде“ или „Фантастичну четворку“ нису утицале на међународну продају филма. У иностранству филм је зарадио скоро 10 милиона долара. Већи део зараде остварен је у Кини, али и Латинској Америци се допала фантастична прича са човеком-медведом, невидљивом женом и другим јунацима.