Како сада изгледају места са уметничких слика? (СЛИКЕ + ФОТОГРАФИЈЕ)

Михаил Гермашев „Стара Москва. Улица Арбат“

„Стара Москва. Улица Арбат“. Почетак 20. века, Михаил Гермашев

Музеј Москве; Legion Media

На слици Михаила Гермашева приказана је једна од главних улица Москве. Арбат је изгледао сасвим другачије 1913. године, када је ово платно насликано. Многе зграде са слике сада више не постоје. На пример, вила кнеза Трубецког (зграда са шест стубова на десној страни) уништена је експлозијом 1941. На слици „Старе Москве“ налази се и црква Светог Николаја Јављеног за коју су везане поједине сцене са Пјером Безуховом у Толстојевом роману „Рат и мир“. Црква је срушена 1931. године Место које је приказано на слици сада је широка улица за пешаке са много кафића и главном зградом Истражног комитета Руске Федерације.

Фјодор Алексејев „Поглед на Воскресенску капију“

„Поглед на Воскресенску и Никољску капију и Неглински мост из Тверске улице у Москви“, 1811, Фјодор Алексејев.

Третјаковска галерија; Legion Media

Пре више од 200 година на месту Мањежног трга испред Московског кремља протицала је река Неглинаја (Неглинка). Алексејев је на слици приказао и први камени мост у престоници, изграђен 1603. године за време Бориса Годунова. У то време је Кремљ редовно кречен у бело, и тако је било до 1880-их, од када се споља обложе препознатљивом црвеном циглом.

Данас се на месту реке налази трг, а река је укроћена у цеви и спроведена испод земље. Мост није демонтиран, само је засут земљом, да би га током 1990-их археолози откопали, после чега је на том месту отворен подземни Музеј археологије где се могу видети разни артефакти престонице. Воскресенска капија, која се на слици налази са леве стране, срушена је 1931, а њена реконструисана верзија подигнута је тек 1995. године.

Жерар Делабарт „Моховаја улица и вила Г. Пашкова. Москва. 1799. године“

„Поглед на Моховују улицу и Кућу Пашкова у Москви“. Гравира Г. Лорија према оригиналу Жерара Делабартеа 1799.

Public Domain; Rakoon/Public Domain

Француски уметник је насликао ово дело 1795. године за време Катарине II. На платну је приказана једна од вила „првог краља вотке“ Пашкова. У пожару 1812. године вила је знатно оштећена, па је касније обновљена. И даље стоји на истом месту и у њој се налазе одељења Руске државне библиотеке. Међутим, нема више прелепе ограде и лепо уређеног парка. То је уклоњено да би се проширила улица Моховаја.

Алексеј Саврасов „Гачци су долетели“

„Гачци су долетели“, 1871, Алексеј Саврасов.

Третјаковска галерија; Legion Media

На слици насталој 1871. године приказано је удаљено село Молвитино у Костромској области. Храм у позадини се заправо није налазио на том месту, али његов прототип заиста постоји, и то је храм Васкрсења Господњег у истом селу.

Ово насељено место постоји и данас, мада се сада зове Сусањино.

Максим Воробјов, „Острво Јелагин ноћу“

„Острво Јелагин ноћу“, 1820, Максим Воробјов.

Public Domain; Legion Media

Јелагин је најсеверније острво Санкт Петербурга. Пре него што су га у 19. веку приметили и уредили племићи на њему су се налазиле негостољубиве мочваре и непроходне шуме. Острво Јелагин припадало је врховном дворском мајстору Јелагину, по коме је и добило име. Он је касније ову територију претворио у место за одмор за царску породицу и за обичне становнике северне престонице. Сада се ту налази Централни парк „Киров“.

Парк је скоро у потпуности сачувао свој историјски изглед, углавном захваљујући споменицима архитектуре – имањима, мостовима и насипима. У њему се налази и јединствена модерна стаклодувачка радионица, која ради у оквиру музеја.

Иван Ајвазовски, „Поглед на Москву са Воробјових гора“

„Поглед на Москву са Воробјових гора“, 1848, Иван Ајвазовски

Руски музеј; Алексеј Филипов/Sputnik

Воробјове горе су највиша тачка престонице. Одатле се погледом може обухватити скоро цео центар Москве, мада није увек било тако. На месту прометне метрополе 1849. године се налазило велико поље, а Храм Христа Спаситеља је био у изградњи, што је Ајвазовски и приказао на платну.

На месту са ког је уметник сликао данас се налази популарни видиковац. Са њега пуца поглед на густо насељене четврти и на „Лужњики“, један од највећих стадиона Русије.

Константин Коровин „Москворецки мост“

„Москворецки мост“, 1914, Константин Коровин .

Државни историјски музеј; Legion Media

Зидови Кремља и Москворецки мост су најпрепознатљивија здања у престоници. На Коровиновој слици се може видети како је ово место изгледало 1914. године.

Од тада се много тога променило: куће изграђене уз саме зидине Кремља срушене су 1936. године. Срушен је храм Светог Николе који се налазио испред храма Василија Блаженог. Чак је и Москворецки мост тада био од дрвета. Тек је 1938. саграђен нови од камена.

Иван Ајвазовски, „Аул Гуниб у Дагестану. Поглед са источне стране“

„Аул Гуниб у Дагестану. Поглед са источне стране“, 1869, Иван Ајвазовски; Околина села Гуниб

Руски музеј; Maria-guide (CC BY-SA 4.0)

Уметник је у 19. веку путовао по Кавказу, и тамо је настала слика посвећена лепоти Кавкаских планина. Ајвазовски је обично у свом атељеу сликао по сећању, али је „Аул Гуниб“ насликао на лицу места. Зато не чуди што платно веома прецизно одражава изглед тадашњег предела. Штавише, чак и сада планина приказана на слици није измењена. Једино је данас аул (кавкаско село) на њеним обронцима постао популаран и важи за једно од најбољих климатских летовалишта у Дагестану. У прошлости је, међутим, било веома тешко доћи до овог места због велике висинске разлике и недостатка добрих путева.

Александар Бенуа „Кућа Ане Монс“

„Кућа Ане Монс“, 1911, Александар Бенуа

Public Domain; Алексеј Јегоркин

Ова слика је настала 1911. године. На њој је приказана вила Ане Монс, миљенице Петра I. Легенда каже да јој је Петар поклонио ову вилу када су свима обелоданили своју везу. Међутим, на платну кућа и њена околина не изгледају баш као у 20. веку. Бенуа је за рад користио опис зграде из архива како би тим местима дао изглед какав су имале у 17. веку. Иначе, сама вила представља једини архитектонски споменик немачке колоније (Немачке Слободе) – историјског округа Москве где су живели углавном странци који нису прешли у православље и/или нису знали руски језик.

И данас вила стоји на свом старом месту, али се не може посетити јер је затворена за туристе. Може се, додуше, посматрати издалека.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!