7 слика Музеја руског импресионизма које треба да видите

Музеј руског импресионизма
Овај нови московски музеј смештен је у некадашњем магацину за складиштење брашна и шећера кондитерске фабрике „Бољшевик“. Зграду је реконструисао и прилагодио новој намени британски архитектонски атеље McAslan + Partners. Данас ту можете видети како су велики руски мајстори на прелазу из XIX у XX век стварали и експериментисали у стилу импресионизма.

Константин Коровин: „У парку“, 1880.

Рани студентски рад познатог сликара на којем он толико вешто барата потезима четкице да успева да пренесе осећај њихања лишћа на ветру.

Валентин Серов: „Прозор“, 1886.

Да ли се сећате чувене Серовљеве слике „Поред прозора. Портрет Олге Трубникове“? На њој је насликао своју будућу жену. А ова слика представља етиду за тај портрет који је испао светлији и прозрачнији. Слика је препуна ваздуха и предосећаја сусрета са вољеном.

Константин Јуон: „Капија Ростовског кремља“, 1906.

На овој раној импресионистичкој слици Јуон, кога су инспирисали древни руски градови, приказује старинску капију са врло малог растојања – и посматрач опажа како на њој поиграва светлост.

Михаил Шемјакин: „Девојчица у морнарској хаљини (Соњечка)“, 1910.

Као и његов учитељ Валентин Серов, Шемјакин је портрете волео више од других жанрова. И док је много тога познато о моделу за Серовљеву „Девојчицу са бресквама“, о младој госпођици која је овде приказана, осим имена, не знамо ништа.

Николај Клодт: „Обрасло језерце“, 1910.

Сликар је патио што га критичари грде због импресионизма на платнима. Међутим, његови заносни пејзажи руске природе са бујним зеленилом беспрекорно су насликани управо у складу са овим стилом.

Николај Богданов-Бељски: „Лето“, 1911.

Познати петербуршки портретиста сваког лета је одлазио у село „да ради на ономе што му је по души“. Тако је настала ова слика у слици: ентеријер у којем се кроз прозор види пејзаж.

Василиј Поленов: „На Криму“, 1912.

Сликар је више пута одлазио на Крим на лечење, а успут је имао прилику да упореди тамошњу природу са оним што је видео на платнима великог Ивана Ајвазовсог и сопственог ученика Исака Левитана.

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“