Све се понавља већ више деценија. Као да Нова година за ове људе без „Крцка Орашчића“ у Бољшом театру не може да почне. Нико не може да објасни зашто међу Русима тако много људи жели да види управу ову представу. То очигледно спада међу тајне менталитета.
Све новогодишње представе Бољшог театра прати огромно интересовање и како би се набавиле карте треба се добро помучити. Али „Крцко Орашчић“ је наприкосновени фаворит. Неки толико желе да виде ову представу да су спремни да плате десет пута више од званичних цена и да два дана проведу чекајући у редовима!
Балет је премијерно изведен још 1892. године у Маријинском театру у Санкт Петербургу. У Москви се представа нашла на сцени тек 1919. године и отада је доживела више поставки. Тренутно се изводи поставка Јурија Григоровича из 1966. године.
Заплет представе преноси гледаоце у атмосферу бајки: уочи Божића гости се окупљају у кући доктора Штаљбаума. Његова деца с нестрпљењем чекају поклоне, и његова ћерка Мари од једног госта, свог кума, добија лутку Крцка Орашчића. Кад падне ноћ, гости одлазе, а Мари сања бајковити сан. У њему се Крцко Орашчић храбро бори против злог Краља мишева и уз помоћ Мари га побеђује. Крцко Орашчић се претвара у прелепог принца и он и Мари се венчају.
У представи Бољшог театра користи се изванредна сценографија, играју све саме звезде, а од костима застаје дах. Загарантовано је новогодишње расположење и осећање магије. Осим тога, сама стара сцена Бољшог театра је толико лепа да сви желе ову представу да погледају управо на главној позорници у земљи.
Стара сцена Бољшог театра, на којој се изводи „Крцко Орашчић“, може да прими 2.500 гледалаца. С обзиром да очекује огромно интересовање, Бољшој театар је увео специјални начин продаје карата. Дан почетка продаје зависи од датума представе. Најпре је доступна продаја на благајни на основу личних докумената. Званично на дан пре продаје, пре отварања благајне, свим заинтересованима се деле наруквице са бројем у реду, помоћу којих ће касније моћи да купе карте. Притом је могуће купити само две карте – за себе и блиског сродника (супруг, дете, родитељ, брат или сестра, баба или деда, унук). А код себе обавезно морате имати документе који потврђују сродство и копију личне карте друге особе!
Како бисте заиста купили карту на благајни позоришта, морате дан раније стати у ред! Ево шта је о томе написала блогерка @fedorova_i, која је објавила видео-упутство за куповину карата и сакупила два милиона прегледа:
„Како бисте 4. новембра купили карте, 'потеру' морате започети дан раније. Рано ујутро 3. новембра одлазите у Бољшој театар и уписујете се у списак код волонтера који стоје поред благајне. Ја сам дошла у 7:30 ујутро. Фотографишете списак, али га не шаљете никоме, и узимате контакт од волонтера како бисте остали у вези. Затим долазите увече 3. новембра да станете у ред за наруквице. Ја сам дошла у 20:00 и стајала до поноћи. Треба да се формира живи ред од оних који су се уписали у списак, јер они који не знају за волонтерске спискове покушавају да се утрпају преко реда. Затим, у поноћ, на руку вам стављају наруквицу са бројем на основу које ујутро 4. новембра можете да купите карте. Ја сам била 90. по реду и купила сам добра места за 13.500 рубаља (око 150 евра – прим. ур).“
Иначе, такозвани „волонтери“ уопште нису радници Бољшог театра. И нико не зна откуд су се створили, па ни управа позоришта.
Они који су стајали у реду, али нису ушли у квоту од 400 људи, просто остају без карата и вероватно се враћају следеће године да поново покушају.
Теоретски карте су доступне и на званичном сајту онлајн. Само уђете на сајт и покушате пре осталих да купите драгоцене карте. Али у пракси ни овај пут није без трња.
Наша саговорница Наталија ипак је успела да купи карте онлајн. „Ушла сам на сајт пре почетка продаје, у 20.00, и чекала док проради, стално поново учитавајући страницу. Сале су биле 'сиве' као да више нема карата, а број карата се смањивао. Тек после дужег времена појавила су се слободна места, за која сам успела да узмем карте. Плаћање и попуњавање података одвијало се без проблема“, каже Наталија.
Али нису сви били те среће. Многима сајт просто није функционисао. Према речима генералног директора позоришта, у почетку продаје сајт је добијао преко 75.000 захтева у минути. Незадовољни кажу да управа Бољшог театра наводно намерно „квари“ сајт током продаје.
Сложен систем куповине карата смишљен је ради борбе против препродаваца – људи који купују карте, а онда их продају неколико пута скупље. На пример, званично је најскупља карта ове године 20.000 рубаља (око 220 евра), али код препродаваца могу се наћи за 50.000 – 60.000 (око 552-662 евра). Како се датум представе приближава, карте код препродаваца су све скупље и продају се на крају за више стотина хиљада рубаља. Али нови систем није решио проблем. Препродавци набављају карте онлајн на основу поруџбине коју су примили унапред, имајући већ у рукама документе гледалаца. Док су други смислили забаван начин да зараде: продају карте за место у реду. А понекад је такво место скупље од саме улазнице за представу!
Међутим, чак и препродавци имају проблеме са својим „агентима“ у позоришту. Саговорник нам је рекао да неколико пута, упркос договору са запосленима позоришта, није добио карте, због чега је његов углед међу муштеријама био оштећен. Отада се више не бави улазницама за „Крцка Орашчића“.
Многе љубитеље позоришта овај систем продаје карата оправдано одбија и чак међу њима изазива подсмех. Корисници друштвених мрежа пишу да ће радије отићи у друго позориште него да се смрзавају стојећи по 12 сати у реду. Треба рећи да је ова представа врло тражена и у другим позориштима, где улазнице ипак нису тако скупе.
„То је просто фарса: најпре се ноћима гурати у редовима да би затим изигравали нагиздану елиту“, сматра корисница @anabalashova.
„Са много већим задовољством потрошићу исто време и новац на карте за воз Москва – Петербург и Маријински театар. Још ће ми остати и за кафић. Како времена, тако и новца“, записао је корисник Иван Борозњак. Други коментатор одговара: „А још би било кул отићи авионом до Приморске сцене Маријинског театра!“
Занимљиво је што су сви ови људи спремни да „Крцка Орашчића“ погледају на неком другом месту, али им никако не пада на памет да би дочек Нове године могли да преживе и без ове представе.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
