Први совјетски цртани филм који је освојио међународно признање била је „Песма радости“. На фестивалу у Венецији анимирана бајка Мстислава Пашченка је 1947. године добила специјалну похвалницу жирија. Отада су совјетски и руски аниматори добили на стотине награда најпрестижнијих филмских смотри, знатно више него њихове колеге из сфере играног филма. А два цртаћа су на основу мишљења стручњака проглашена за најбоље у историји. Занимљиво је да су оба дело истог совјетског редитеља.
Први велики међународни успех совјетска анимација је доживела захваљујући екранизацији бајке Ханса Кристијана Андерсена „Снежна краљица“. То је био девети дугометражни филм у историји московског студија „Сојузмуљтфиљм“. Снимио га је Лав Атаманов.
„Снежна краљица“ не само што је покупила гомилу признања (награде у Венецији и Кану), него је доживела и велики успех у светским биоскопима од Америке до Јапана. Према анкети у оквиру филмске индустрије спроведенe на фестивалу анимираног филма „Лапута“ у Токију, овај филма заузима 17. место на списку најбољих цртаних филмова свих времена, при чему се котира боље од „Ноћна мора пред Божић“ Тима Бартона (26. место) и „Зачарани град“ Хајаоа Мијазакија (29. место).
Како каже Мијазаки, управо овај Атамановљев филм га је подстакао да се бави анимацијом.
Пре него што је постао редитељ Фјодор Хитрук је много година радио као цртач за анимиране филмове, што значи да је удахнуо живот многим ликовима у филмовима других редитеља. Једна од његових најбољих креација био је лик приповедача бајки Оле Лукојеа из Атамановљеве „Снежне краљице“. Почев од свог дебитантског остварења „Историја једног злочина“ (1962) Хитрук се издвојио као један од најоригиналнијих аутора у СССР-у и брзо је стекао међународно признање.
А „Острво“, антикапиталистичка прича о савременом Робинзону, донело му је, између осталог, и канску „Златну палму“ у конкуренцији краткометражних филмова.
Прво место на ранг-листи поменуте токијске анкете заузео је „Јежић у магли“ Јурија Норштејна – сновита одисеја малог јежа кроз шуму у магли до свог пријатеља медведа. У израду десетоминутног филма уложен је колосалан труд. „Јежић“ је сниман на постољу за израду анимације на више нивоа техником исечака. То значи да се сваки лик и неки елементи позадине састоје из више делова, који се ручно померају мало по моло како би се створила илузија кретања.
Овај цртани филм је освојио на десетине фестивалских признања: од Техерана и Хихона до Мелбурна и Чикага.
Пре токијске анкете, 1984. године, у Лос Анђелесу је обављено још једно испитивање мишљења професионалаца. На тој ранг-листи прво место је заузео један други Норштејнов филм. „Бајка над најкама“ је путовање по лавиринту сећања самог редитеља, снимњено у истој техници исечака. Међутим, за победу на америчкој ранг-листи људи у Русији су масовно сазнали тек крајем осамдесетих, за време перестројке. Узрок је био у томе што је анкета обављена у окриву културног програма Олимпијских игара у Лос Анђелесу, које је СССР бојкотовао као одговор на амерички бојкот московске Олимпијаде 1980. године.
Као и сви Норштејнови филмови, „Бајка над бајкама“ има велики број награда, на пример, из Отаве, Лила, Оберхаузена итд.
Гари Бардин је почео каријеру као глумац у анимираним филмовима, затим је постао сценариста за анимацију и најзад редитељ. Снимио је неколико анимираних филмова, укључујући изузетно популаран у СССР-у „Летећи брод“ (1979). Међутим, прави успех Бардин је постигао када се посветио анимацији предмета и почео да оживљава сасвим неочекиване материјале: конопац, шибице...
У филму „Завијуци“, сатиричној причи о лудилу самоизолације, актери су јунаци од жице. За овај филм Бардин је освојио „Златну палму“ у Кану.
Још један мјузикл у Бардиновом каријери – овога пута од пластелина. Чувена бајка је испричана у духу перестројке, када је пала „гвоздена завеса“. Црвенкапа из СССР-а одлази код баке у Париз, а на путу среће не само сивог вука, него и три прасета и седам патуљака из Дизнијевих филмова.
Ово дело донело је редитељу низ међународних признања, укључујући главну награду на фестивалу анимираног филма у Ансију (који је у свету анимације пандан фестивалу у Кану).
Један од манифеста нове постсовјетске анимације – филм без очигледног заплета који не може једнозначно да се тумачи. Током 5 минута гледалац посматра како чудно чудовиште путује по средњовековном замку уз звуке Равеловог „Болера“. Дипломски рад младог аниматора Ивана Максимова освојио је „Златног медведа“ у Берлину у конкуренцији краткометражних филмова.
Ово је онај случај када добро одабран наслов претвори одличан цртани филм у изузетан. Назив који филму даје филозофску димензију, смислио је Едуард Назаров, редитељ култне постсовјетске анимиране комедије „Некада давно живео пас“. Према сценарију, гусеница завиди лептирима и птицама. Једном јој се пружи могућност да осети та значи летети – када се нађе унутар лоптице за бадминтон.
Харитидијев „Гагарин“ је био један од главних фестивалских хитова сезоне. Освојио је „Златну палму“ у Кану и номинован је за награду „Оскар“.
Александар Петров је био први и последњи совјетски редитељ на пољу анимације који је номинован за Оскара. 1990. године за награду Америчке филмске академије номинована је његова „Крава“ (а наредне године СССР је престао да постоји). Петров ће укупно бити номинован још три пута и најзад ће добити статуу – 2000. године за екранизацију Хемингвејевог романа „Старац и море“, урађену у техници „сликања по стаклу“.
Био је ово први анимирани филм у историји у формату IMAX.
Бронзит је једини руски редитељ који је трипут освојио гран-при престижног фестивала у Ансију. Једну од награда донео му је цртани филм „Не можемо живети без свемира“ – потресна прича о пријатељству и усамљености. Филм је, осим у Ансију освојио још низ награда широм света, од Мелбурна до Токија. Па чак и номинацију за Оскара (редитељеве друга, 2009. међу пет номинованих нашла се његова „Тоалетна прича – љубавна прича“). Годинама касније Бронзин ће се вратити свемирској теми и снимити филм сличног назива, али са другим заплетом – „Он не може да живи без свемира“ (2020). Овај филм ће доспети у ужи избор за номинацију за Оскар.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
