5 разлога да филм „Бајка“ Александра Сокурова погледате ОНЛАЈН

1. Колико само вреди тај заплет – свемоћни господари света састају се у загробном животу

Међу јунацима су Хитлер, Мусолини, Стаљин, Черчил и Наполеон. Појављује се чак и Исус Христос. Велики лидери су сви заједно на оном свету и воде бескрајне разговоре чекајући решење Свевишњег – хоће ли се отворити пред њима врата Раја, или неће.

Александар Сокуров, 2022.

У мислима су још увек на Земљи, никоме није до одмора, нико не размишља о вечном миру (покоју), већ о томе како да историју преокрене по свом нахођењу.

Ово је пети део Сокуровљевог највећег и најчувенијег циклуса посвећеног природи моћи. У почетку је то била трилогија: „Молох” (1999) о Хитлеру, „Бик” (енг. „Taurus“; рус. „Телец“, 2001) о Лењину, „Сунце” (2005) о јапанском цару Хирохиту. Трилогији је 2015. додат и „Фауст“ заснован на мотивима Гетеове трагедије, који је на фестивалу у Венецији добио „Златног лава“. И последњи у циклусу је филм „Бајка“, који сумира редитељева размишљања о томе како неограничена власт мења човека.

2. Ово је јединствени експертимент: „Бајка“ је направљена као спој играног, документарног и анимираног филма.

У основи филма је документарна хроника.

Александар Сокуров, 2022.

Према речима Сокурова, док је спремао филм он је погледао све доступне снимке у светским филмским архивима, и то како су у званичним филмским хроникама свих архива приказани његови јунаци. Они стоје на трибинама, држе говоре или ходају полако током одређених церемонија. Рекло би се да од таквог материјала тешко може да се састави нешто повезано, или, што је још битније, нешто занимљиво. Али Сокуров је дошао на занимљиву идеју. Он је уз помоћ савремене компјутерске технологије пренео светске лидере у загробни свет и поставио их заједно у истом кадру. Тако су њихове лагане „шетње“ добиле драматичан ефекат. Они не ходају тек тако, они просто убијају време чекајући разрешење своје даље судбине.

„Бајка“ није први технолошки експеримент у Сокуровљевој каријери. „Руска барка“ („Русский ковчег“) је јединствен пример комплексног филма са много ликова и мноштвом статиста, који је снимљен у једном непрекидном кадру унутар Зимског дворца. Данас се у овој некадашњој резиденцији руских царева налази музеј Ермитаж.

3. Ово је језиво и надреалистично, али уједно и изузетно лепо остварење

Александар Сокуров, 2022.

Посебно вреди истаћи уметничко решење загробног света у филму. Црно-бели пејзаж је у складу са бојом јунака узетих из кадрова документарних хроника. Као очигледни визуелни извори надахнућа послужиле су илустрације Гистава Дореа за Дантеову „Божанствену комедију“, римске гравире архитекте Ђованија Батисте Пиранезија и филм Арнолда Беклина „Острво мртвих“.

4. И поред свега тога – ово је веома смешан филм

Александар Сокуров, 2022.

Од таквог заплета ви неминовно очекујете и озбиљну, суморну интонацију. Међутим, овде то није тако. У филму има много хумора. Дијалози и монолози јунака, при чему свако говори на свом језику (Черчил на енглеском, Наполеон на француском, Стаљин на грузијском, итд) препуни су цитата или референци на њихове стварне говоре. Због места радње много од изговореног звучи прилично иронично.

На пример, Черчил нервозно напомиње Стаљину да је обећао, а није испунио обећање да ће саградити у Британији фабрику коњака, што је алузија на чувену анегдоту како је на конференцији у Јалти совјетски лидер угостио британског премијера јерменским коњаком, а овај се, наводно, одушевио пићем. Постоје и шале о модерним шалама, на пример кад јунаци једном помињу самог Сокурова. Очигледно нису били одушевљени његовим ранијим филмовима о владарима.

У једној сцени Хитлер каже: „Престани више да се окрећеш!“ и баца гранату на ветрењачу. А неко од јунака одмах предлаже да позову Сервантеса да види како се треба борити против ветрењача.

5. „Бајка“ је можда једно од последњих Сокуровљевих остварења

Александар Сокуров, 2022.

Нажалост, Александар Сокуров снима све ређе. Његов претходни филм „Франкофонија” (који је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Венецији) изашао је 2015, а „Фауст“ 2011. године. Представљајући „Бајку” на фестивалу у Локарну, Сокуров је подсетио да је управо овде, на овом фестивалу, 1987. приказан његов дебитантски филм „Усамљени глас човека” („Одинокий голос человека“), који је тада добио „Бронзаног леопарда”. Редитељ сматра симболичним то што је у Локарну одржана и премијера „Бајке“, која ће можда бити његов последњи филм.

Филм можете погледати овде.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!