10 позоришта у Москви која обавезно треба посетити
1. Бољшој театар
Главно позориште у земљи своју историју броји од 28. марта 1776. године, када је Катарина II кнезу Урусову дала искључиво право на одржавање московских представа. Мада су првобитно на сцени приказиване драме, временом су их смениле опере и балети. У Бољшом је свој једини московски балет – „Дон Кихота“ – поставио легендарни Маријус Петипа. На сцени позоришта је одржана и премијера „Лабудовог језера“.
Историјска сала Бољшог театра
Владимир Вјаткин/SputnikПочетком XX века на челу опере Бољшог театра нашао се композитор Сергеј Рахмањинов, а сценографије за представе радили су врхунски уметници Константин Коровин и Александар Головин. Различитих година у трупи су певали Фјодор Шаљапин, Јелена Обрасцова, Галина Вишњевска, Зураб Соткилавa. На сцени су блистали Олга Лепешинска, Галина Уланова, Маја Плисецка, Владимир Васиљев и Јекатерина Максимова.
На репертоару Бољшог театра данас су класичне и савремене опере и балети у поставци руских и иностраних звезда.
2. Мали театар
Једно од најстаријих руских позоришта основано је 1756. године. Први глумци позоришта при Московском универзитету били су студенти. Године 1824. трупа се сместила у згради на Петровском тргу (данас Театрални трг). Због скромних димензија вила се назива мала, у поређењу са Бољшим театром у комшилуку. Током Пушкиновог живота овде су изведене три његове драме: „Бахчисарајска фонтана“, „Циганин“ и „Руслан и Људмила“, а Николај Гогољ је сам предложио да се ту изведе „Ревизор“.
Међутим, главни аутор позоришта био је Александар Островски: свих његових 48 комада постављено је у Малом театру, писао је специјално за ово позориште и сам је читао своја дела трупи. Традиција класичног реалистичног театра овде се чува и данас – углавном се ту играју костимирани класични комади.
3. Московски уметнички театар „Чехов“
Историјски сусрет редитеља Константина Станиславског и драматурга Владимира Немировича-Данченка у ресторану „Словенски базар“ на лето 1897. године креирао је основе и принципе Уметничког театра. Прва поставка био је „Цар Фјодор Иванович“ Алексеја Толстоја. Године 1902. театар је смештен у згради у Камергерском сокаку, где се налази и данас. Представе су визуелно обликовали Николај Рерих, Борис Кустодијев, Александар Бенуа, а међу главним ауторима позоришта били су Антон Чехов и Максим Горки.
Данас је МХТ „Чехов“ један од носилаца новог драмског позоришта, у којем се изводе класични и савремени аутори, а празних места нема током читаве године.
4. Московски државни театар „Ленком Марка Захарова“
Настао је од Театра радничке омладине, основаног 1927. године. Нови живот Театар Лењинског комсомола добио је почетком шездесетих, када је уметнички руководилац био Анатолиј Ефрос. Комаде Виктора Розова, Едуарда Радзинског, Михаила Булгакова играли су млади Александар Збрујев, Валентин Гафт, Александар Ширвиндт, Олга Јаковљева. Године 1973. почела је епоха Ленкома какав гледаоци данас познају.
На челу позоришта нашао се Марк Захаров. Његов поставка „Тила Ојленшпигела“ и представа „Звезда и смрт Хоакина Мурјете“ биле су хитови, а рок опера „Јунона и Авос“ и дан данас се игра на сцени.
5. „Савременик“
Позориште су за време Хрушчовељевог „отопљавања“ основали дипломци школе-студија МХАТ-а: Олег Јефремов, Игор Кваша, Олег Табаков, Јевгениј Јевстигнејев и други. Они су желели да развију принципе које су успоставили Станиславски и Немирович-Данченко и бирали су комаде савремених драматурга. Прва поставка била је представа „Вечно живи“ по комаду Виктора Розова.
Исте принципе трупа негује и данас. Позориште је познато по експерименталним и иновативним пројектима.
6. Музички театар „Станиславски и Немирович-Данченко“
Оснивачи Уметничког театра су сматрали да опера не треба да буде „концерт у костимима“, него да треба да изазове драмски ефекат како би гледаоци веровали и саосећали са оним што се догађа на сцени исто као у обичним представама. Једно од првих редитељских оперских позоришта на свету постоји од децембра 1918. године – од тренутка оснивања Оперског студија при Бољшом театру, на чијем челу је био Станиславски. Године 1939. прикључила му се и балетска трупа. Овде су радили Всеволод Мејерхољд, Петер Штајн, Владимир Бурмејстер, Начо Дуато, Џон Нојмајер, Анжелен Прељжокаж.
На репертоару су уз опере „Норму“ и „Аиду“, балете „Бајадера“ и „Жизела“, такође балети у једном чину од савремених кореографа, оперете „Зимско вече у Шамонију“ и „Робинзон Крусо“ и такви специјалитети као што је „Медеја“ Луиђија Керубинија. А међу звездама се издвајају Хибла Герзмава, Георги Смилевски, Наталија Сомова, Оксана Кардаш.
7. Театар нација
Зграда од црвене цигле у Петровском сокаку је права позоришна звезда. У овој вили саграђеној у псеудоруском стилу 1885. године отворено је приватно позориште Театар Кроша. Управо на тој сцени премијерно је изведен Чеховљев „Иванов“. На челу позоришта се 2006. године нашао глумац Јевгениј Миронов.
Свака представа у њему креира се као посебан пројекат за који се ангажују глумци и редитељи. Експерименталне поставке одржавају се на Малој сцени и у Новом простору позоришта. На његовом репертоару су класици од Шекспира до Булгакова, Толстоја и Островског у модерној интерпретацији, као и савремена драматургија.
8. Електротеатар „Станиславски“
Овде је све посвећено експерименту. Електротеатар је наследник Московског драмског театра „Станиславски“ у Тверској улици. На његовом челу се 2015. нашао редитељ Борис Јухананов. Позориште притом није променило само назив (који је подсећање на електротеатар „Арс“ с почетка XX века), него и приступ. „Станиславски“ повезује различите врсте уметности, а перформанси, представе и концерти се међусобно допуњују.
Са овим позориштем су сарађивали познати редитељи: Теодорос Терзопулос, Хајнер Гебелс, Константин Богомолов, Марфа Горвиц. Борис Јухананов велику пажњу посвећује музици: у Електротеатру је постављено двадесетак опера, укључујући експерименталне од савремених композитора.
9. Театар „Вахтангов“
Оснивач позоришта Јевгениј Вахтангов био је ученик Станиславског и Немировича-Данченка. У различито доба на челу театра били су Рубен и Јевгениј Симонов, Михаил Уљанов, а почетком XXI века главни редитељ је био чувени Римас Туминас. У трупи играју Сергеј Маковецки, Јулија Рутберг, Максим Суханов и друге звезде позоришта и филма.
На репертоару су класична дела и савремена драматургија, а најдуже се изводила представа „Принцеза Турандот“, коју је 1922. године поставио лично Вахтангов, а извођена је све до 2006. Испред позоришта је 1997. године постављена фонтана „Принцеза Турандот“ у част легендарне представе.
10. Театар „Радионица Петра Фоменка“
Ово је био један од најупечатљивијих феномена позоришног живота у Москви деведесетих година. Дипломци из студија редитеља Петра Фоменка основали су нову трупу која је истраживала и развијала традиције руског репертоарског позоришта.
Данас се у њему изводе комади Островског, Чехова, Толстоја, Пирандела, Гумиљова, Володина, Вампилова. На сцени играју Јевгениј Циганов, Полина Агурејева, Ксенија и Полина Кутепова, Галина Тјунина и други.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу