1. ‘О судбини’ (2022) / ‘Иронија судбине’ (1975)
Један од најактуелнијих примера је „About Fate“(„Иронија судбине у Холивуду“, како је преведен у Русији). Америчку верзију совјетског хита Елдара Рјазанова „Иронија судбине“ режирао је Мариус Вајсберг.
У овој верзији радња се одвија у снегом завејаном Бостону. Главни јунаци су адвокат Грифин (Томас Ман) и агент за некретнине Марго (Ема Робертс) који су уочи Нове године независно једно од другог чврсто одлучили да ставе тачку на своје самачке животе. Томас планира да запроси своју девојку блогерку Клементину, а Марго очекује нешто слично од свог дечка Кипа.
Грифин се традиционално виђа са својим руским пријатељима у сауни, попије и враћа се кући таксијем. Међутим таксиста помеша адресу и одвози јунака у други део града са типском стамбеном градњом и истом адресом на којој он иначе живи. Момак не примећује никакву разлику без обзира на мачку и другачији намештај у стану. Ускоро се кући враћа Марго и затиче припитог незнанца у спаваћој соби.
На почетку гледамо готово копију совјетског филма, али холивудска прича полако почиње да се разликује од оригиналне верзије. Радња се не догађа само у стану, него и у ресторанима, напољу и у канцеларији.
Типична (баш као и поменута станоградња) романтична комедија са копреном новогодишњих чуда и неизоставним срећним крајем.
2. ‘Седам секунди’ (2018) / ‘Мајор’ (2013)
Нетфликс је по мотивима криминалне драме „Мајор“ Јурија Бикова снимио серију „Седам секунди“ са Реџином Кинг и Дејвидом Лајонсом.
Од оригиналне верзије остао је почетак приче (полицајац случајно удари човека, а његове колеге покушавају да искористе службени положај, како би заташкали случај). Радња се догађа у Џерсију, а на актулености добија чињеницом да је жртва тинејџер афроамеричког порекла.
„Седам секунди“ је добро примљен код публике, а Реџина Кинг добила награду Еми и номинацију за Златни глобус.
3. ‘Старији син’ (2006) / ‘Старији син’ (1976)
Главни јунак холивудског „Старијег сина“ је руско-јеврејски имигрант, кларинетиста Макс. Његов живот се мења када се крадљивац аутомобила представи као његов давно изгубљени син.
Амерички филм са Шејном Вестом и Лили Собески римејк је истоименог филма Виталија Мељникова из 1976. године са Јевгенијем Леоновим, Николајем Караченцовим и Наталијом Јегоровом.
У совјетској лирској драми снимљеној по комаду Александра Вампилова незнанац у потрази за преноћиштем издаје се за сина газде куће.
4. ‘Крвава краљица’ (1966) / ‘У сусрет сновима’ (1963)
Нису сви холивудски филмови били и званично римејк верзије. Рецимо радња филма „Крвава краљица“ базирана је на сценарију совјетског научнофантастичног филма „У сусрет сновима“ Михаила Карјукова и Отара Коберидзеа из 1963. године.
Совјетски филм говорио је о броду ванземаљаца који је доживео несрећу на Марсу. У потрагу за ванземаљцима са Земље се упутио свемирски брод „Океан“ са астрономом Тањом, а ускоро је у помоћ послата ракета у којој је био њен драги.
У Америци је прича измењена, па брод са Земље креће у акцију спасавања свемирског брода који је доживео хаварију, а у коме се налази жена вампир са друге планете. У филму је играо Бејзил Ратбон познат по улогама Шерлока Холмса у британским екранизацијама.
Редитељ „Крваве краљице“ Кертис Харингтон признао је да седамдесет одсто сценарија његовог остварења „отпада“ на совјетски филм. Осим тога Харингтон је без дозволе користио сцене из совјетских филмова „У сусрет сновима“ и „Небо зове“. Буџет је износио шездесет хиљада долара, а после годину дана приказивања филм је зарадио седамнаест милиона долара.
5. ‘Битка ван предела сунца’ (1962) / ‘Небо зове’ (1959)
Још један пиратски пројекат је „Битка ван предела сунца“ (Battle Beyond the Sun) 1962. године. Редитељ је био Роџер Корман, а његов асистент Френсис Форд Копола.
Реч је о реплици филма „Небо зове“ Александра Козирја и Михаила Карјукова из 1959. године о совјетским и америчким космонаутима који су се такмичили ко ће пре да слети на Марс. У совјетској верзији победили су јунаци из СССР-а.
У Сједињеним Државама промењена је радња и неке појединости. Корман и Копола су избацили сцене у којима су Американци негативни јунаци, додали једну битку на Марсу, пребацили радњу у будућност, а противници су постали представници Севера и Југа. Имена главних јунака су такође промењена како би била пријемчивија тамошњим гледаоцима.
6. ‘Синбадово чаробно путовање’ (1962) / ‘Садко’ (1952)
„Римејк“ совјетског филма „Садко“ Александра Птушка из 1952. године вероватно би могао да понесе титулу најнероватнијег. „Садко“ је награђен Сребрним медведом на Фестивалу у Венецији, а потом и приказан у америчким биоскопима.
Десет година касније Роџер Корман буквално је прерадио оригиналну верзију и приказао је у биоскопима. Филм је постао „Синбадово чаробно путовање“, а структура радње остала непромењена. „Аутори“ су скратили филм на рачун сцена са песмама, додали наратора и дали јунацима друга имена. Занимљиво је да се на шпици може прочитати да је сценарио адаптирао Френсис Форд Копола.
7. ‘Путовање на праисторијску планету’ (1965) / ‘Планета олуја’ (1961)
Совјетски филм „Планета олуја“ из 1961. године снимио је Павел Клушанцев. Три свемирска брода одлазе на Венеру, а космонаути се срећу са непознатим становницима, затичу ерупцију вулкана и решавају различите проблеме у колективу.
Филм је утицао на визуелну и сценску компоненту „Ратова звезда“ Џорџа Лукаса, као и филмове „2001: Одисеја у свемиру“ Стенлија Кјубрика, „Терминатор 2“ Џејмса Камерона.
У Холивуду је, међутим, радња директно позајмљена за два пројекта. Совјетски филм је премонтиран, а доснимљено је и неколико сцена после чега се 1965. године нашао у биоскопској дистрибуцији под називом „Путовање на праисторијску планету“. Касније је радња филма коришћена и за „Путовање на праисторијску планету жена“.
8. ‘Три руске девојке’ (1943) / ‘Другарице са фронта’ (1941)
Филм „Другарице са фронта“ из 1941. године говори о медицинским сестрама у близини фронта у време совјетско-финског рата.
Готово идентичан амерички филм „Три руске девојке“ снимили су две године касније Фјодор Оцеп и Хенри Кеслер. У средишту радње налази се медицинска сестра у стаљинградској болници која се заљубљује у обореног америчког пилота.
У америчкој верзији коришћена је филмска хроника коју су снимили совјетски сниматељи на фронту а неке сцене битки потпуно су исте као у совјетском филму.
„Три руске девојке“ номиноване су за Оскар за најбољу музику.
9. ‘Сахара’ (1942) / ‘Тринаест’ (1936)
Истерн „Тринаест“ из 1936. године о авантурама црвеноармејаца прославио је редитеља Михаила Рома.
Шест година касније надахнут овим филмом Золтан Корда снимио је „Сахару“ са Хемфријем Богартом. У његовој верзији америчка тенковска бригада за време Другог светског рата на либанско-египатској граници сукобљава се са немачким батаљоном. И то је главна разлика у односу на совјетски филм. Међутим, управо Кордина „Сахара“ номинована је за Оскара за најбољи звук, сниматељски рад и епизодну мушку улогу.