Како уметница из Санкт Петербурга везе иконе (ФОТО)

Мария Черкашина
„У животу сам била успешна само у две ствари - у цртању и трчању. И тако сам почела да радим иконе.“

Када је Марија Черкашина из Санкт Петербурга имала 13 година, запитала се: „А у чему је уопште смисао?“ И пронашла га је у вери у Бога. Волела је да чита о животу светих стараца и о подвизима светитеља. У 11. разреду је већ знала да жели да постане иконописац.  

Док је на  Санктепетербушкој уметничко-индустријској академији „Александар Штиглиц“ студирала на катедри уметничког текстила, истовремено је похађала часове у радионици иконописа.

„Желела сам све своје умеће да применим на иконама. Креирање хармоничне композиције, пластичних фигура и сложеног колорита. Умеће рада са узорима, колосално искуство посматрања уметничких дела и чак баналну способност да организујем процес рада: све то ми је пружило световно образовање“, каже Марија.

Али више од свега ју је привлачила средњовековна уметност. Њене боје, пропорције, испуњеност смислом Марији су изгледали као идеал. „До данас ми је главни извор надахнућа западна и руска средњовековна уметност. Ја сам, као и Матис и уметници авангарде, заљубљена у икону. Сматрам да је њен декоративни дводимензионални језик идеалан за религијску уметност!“, каже она.

Марија сада има 35 година. И мада је сањала о томе да иконе слика бојама, на крају се одлучила за технику веза: „Када сам родила децу у потпуности сам прешла на вез, јер док човек распореди и умеша боје, дете се пробуди. И радни дан за вас је завршен. Док вез може да се ради и лежећи, и стојећи, и у возу, па чак и док дојиш дете.“

Мада је за Марију вез пре изнуђена мера него избор, она озбиљно приступа сваком делу. Пре почетка рада уметница прегледа велики број узора и покушава да уведе нешто ново у класичне обрасце.  

„У вез иконе блажене Марије Дивејевске убацила сам слику Павла Филонова као условну ознаку земље, зато што су живели у исто време и сам Филонов је био чудак. Такође сам посебно тражила орнамент из тог времена за сарафан светитељке“, објашњава Марија.

Осим икона, Марија везе гоблене и просто цртеже са религијском тематиком: храмове и портрете. Гоблен „Андреј Првозвани“ је исткала док је похађала уметничку академију „Штиглиц“. Као прототип јој је послужила фреска са тројицом апостола из италијанског музеја.

А ова два рада представљају портрет свештеника са омиљеним цитатом из Јеванђеља и Фјодоровску цркву у Царском селу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“