10 препознатљивих објеката совјетске архитектуре у Санкт Петербургу

Лењинградска авангарда (1920-те – средина 1930-тих)

Дух времена је архитектури диктирао функционалност и аскетизам, уравнотеженост конструкције и облика. На периферији града почела је изградња индустријских објеката и нових стамбених комплекса за раднике, домова културе, стадиона, школа, јавних купатила и фабрика-кухиња.

1. Погонска станица фабрике трикотаже „Красноје знамја“ (Црвена застава) (1926 - 1937)

Пионирска улица 53
Аутор пројекта: Ерих Менделсон

Лењинградско удружење текстилних произвођача је 1925. године пројекат новог комплекса фабрике поверило немачком архитекти Ериху Менделсону, угледном стручњаку за индустријску грађевину, члану архитектонске секције Друштва пријатеља Нове Русије. Комплекс, за који је био резервисан читав кварт, обухватао је погонску станицу, зграду управе, три погона и производне објекте.

Током изградње пројекат је значајно измењен и поједностављен. Незадовољни Менделсон је одбио да изврши ауторски надзор над пројектом, а затим се одрекао и ауторства. Од читавог пројекта само је зграда погонске станице потпуно одговарала замисли немачког архитекте. Она је брзо стекла статус симбола совјетске индустријализације и извршила значајан утицај на лењинградску архитектуру с краја двадесетих и почетка тридесетих година.

Фасада овог здања је рестаурирана, али унутра су остали голи зидови. Зграду је могуће посетити само у оквиру организованих екскурзија.

2. Округло купатило (1927 – 1930)

Трг храбрости (Площад Мужества)
Аутор: архитекта Александар Никољски

Зграда активног јавног купатила изгледа као широк пљоснати цилиндар. Архитекта је планирао да унутрашње кружно двориште покрије високом стакленом куполом налик на мехур сапунице. На крову цилиндра желео је да направи платформу за сунчање. Али ову идеју није остварио. Зато у свако доба године ради базен на отвореном.

3. Левашовски хлебни комбинат (1931 – 1933)

Барочнаја улица 4
Аутор: инжењер Георгиј Марсаков

Према замисли Георгија Марсакова, структура зграде чини једну целину са технологијом производње. Инжењер је развио оригиналну технологију индустријске производње хлеба: вертикално-кружни циклус производње.

Процес производње је организован по кружној аутоматизованој линији одозго наниже, а у центру је постављена округла пећ. Хлебни комбинат је функционисао скоро 80 година, све до 2012. године. Данас се у овом здању налазе канцеларија и културни центар.

4. Московски рејонски совјет (1931 – 1935)

Московски проспект 129
Архитекте: Игор Фомин, Валентин Даугуљ, Борис Серебровски

Доминантни део здања архитекте су пројектовале у облику масивног четвороспратног цилиндра. Унутар њега су смештене кружне галерије на сваком нивоу уместо уобичајених ходника.

Централни хол представља атријум у стилу ар декоа. Данас се у згради налази филијала Поште Русије.

Стаљински неокласицизам (1938 – 1955)

Крајем двадесетих година у СССР-у је почела индустријализација и уведен је петогодишњи план развоја народне привреде. У таквом окружењу у архитектури је дошло до наглог заокрета ка усвајању класичног наслеђа. Идеологији је био потребан монументалан и репрезентативан стил. Авангарда је протерана са сцене. На зградама су почели да се појављују плитки рељефи и стубови, пронаоси, декоративна фасада од камена и скулптуре.

5. Дом Совјета (1936 – 1941)

Московски проспект 212
Архитекта: Ној Троцки

У генералном плану Лењинграда 1935. године предвиђен је нови градски центар. На југу града је пројектован грандиозни трг за одржавање митинга и парада, као и зграда за градске и обласне органе совјетске и партијске власти – Дом Совјета. Додуше, идеја да се центар града пребаци на југ убрзо је одбачена, трг је смањен, а грандиозна зграда предата на коришћење затвореним организацијама.

6. Стамбена зграда припадника ратне морнарице, сарадника Народног комесаријата Ратне морнарице (1939-1940)

Петровски кеј 8
Архитекте: Јевгениј Левинсон и Игор Фомин

Првобитно је постојао план да се на овом месту сагради хотел „Интурист“ у духу конструктивизма. Али затим је пројекат прерађен. Уместо хотела саграђена је стамбена зграда у којој је делимично задржан распоред са ходницима.

Фасада зграде окренута према Неви украшена је пилонима, стилизованим рељефима са морском симболиком и скулптурном групом – фигурама припадника морнарице и градитеља бродова.

7. Станице метроа на првој линији (1955)

Изградњу метроа у Лењинграду прекинуо је Други светски рат и прва линија је завршена тек 1955. године. Једина пруга је водила из центра, са Невског проспекта, ка југу и повезивала станице:

• „Трг Востанија“
• „Владимирска“
• „Технолошки институт“
• „Балтичка“
• „Нарвска“
• „Кировски завод“
• „Автово“

Архитектура станица је пројектована у свечано-монументалним, класицистичким формама. Павиљон станице „Трг Востанија“, отворен на месту срушене Знаменске цркве, издваја се по широкој ротонди са стубовима и шиљком на врху.

Павиљон „Кировског завода“ окружен је са 44 стуба. Историчари архитектуре пореде га са Линколновим меморијалом у Вашингтону.

Сале са перонима – подземни „дворци“ – обложене су мермером и гранитом, украшене мозаицима, стубовима, медаљонима, лустерима. Најимпресивнија је сала станице „Автово“. Она је препознатљива по низовима стубова обложених рељефним стаклом.

Модернизам (1955 – 1991)

Трећа етапа у историји совјетске архитектуре почела је одустајењем од свега „сувишног“ у архитектури 1955. године. На симболичком плану био је то део стратегије дестаљинизације који је означио раскид са претходном епохом. У СССР је дефакто стигао послератни модернизам. Стручњаке су слали на путовања по иностранству, укључујући капиталистичке земље, ради проучавања искустава других земаља. У библиотекама су почели да пристижу страни часописи посвећени архитектури. У земљи су објављивани текстови угледних западних архитеката.

8. Зграда аеродрома „Пулково“ (1966 – 1973)

Пулковски пут 41а
Архитекте: Александар Жук, Жан Вержбицки, Генрих Вланин

Зграда лењинградског аеродрома не личи на московске аеродроме из шездесетих година, а не може јој се пронаћи пандан ни на Западу. Критичари су у њој видели алузију на силуету града: ниска, уједначена, са висинским акцентима. Изнад крова се уздиже пет лантерни који је народ називао „пет чаша“. Функционално уређење зграде било је врло прогресивно: први пут у СССР-у је раздвојено кретање путника који полећу и слећу. Зграда аеродрома поседује покретне траке за путнике, што је била велика реткост за то доба. Данас зграда обавља функцију чекаонице за путнике у домаћем саобраћају.

9. Централни научноистраживачки институт за роботику и техничку кибернетику (1973 – 1987)

Тихорецки проспект 21
Архитекте: Станислав Савин, Борис Артјушин

Кула института висока 77 метара је најпопуларнија грађевина совјетског модернизма у граду. У штампи нису објављивани текстови о њој, јер је била објекат од стратешког значаја. У згради се, наиме, налазио конструкторски биро који је пројектовао системе за меко слетање свемирских бродова.

10. Морско пристаниште (1977 – 1983)

Трг морске Славе
Архитекте: Виталиј Сохин, Леонид Каљагин

Зграда Морског пристаништа грађена је тако да постане доминанта морске фасаде Лењинграда. Њен украс и главна идеја пројекта су алуминијумски панели који подсећају на једра. Малу кулу краси шиљак са куглом и бродом – алузија са чувени брод на шиљку Адмиралитета.