Шта знамо о тринаесторо деце Лава Толстоја

Толстојева супруга Софија Андрејевна била је 13 година млађа од свог великог мужа и без претеривања посветила му цео свој живот. Била му је и помоћница и лични секретар, водила цело домаћинство и родила тринаесторо деце.

Колале су разне гласине да је Толстој био прави тиранин у кући и да је супругу терао да рађа децу и онда када то лекари никако нису саветовали. Међутим, брачна верност, породица и хришћанска вера за њега су представљали кључне животне вредности, а супруга се смерно држала његових „заповести“.

Лав Толстој са супругом и децом, 1887.

Јавно власништво

Ко су била деца великог писца?

1. Сергеј (1863-1947)

„Серјожа је паметан, математички ум са сензибилитетом за уметност“, писао је о најстаријем сину Лав Толстој док је овај још био дете.

Сергеј је био човек широких интересовања. Завршио је физичко-математички факултет Московског универзитета и био велики поштовалац науке (за разлику од оца). Уз то био је и музичар и композитор (музику је компоновао под псеудонимом С. Бородински), али и професор Московског конзерваторијума. Осим тога као етнограф путовао је у фолклорним експедицијама и проучавао европску и индијску музику.

Сергеј Толстој

Јавно власништво

„Иако са оцем није делио исте ставове, он је увек био саосећајан. Пратио је у Канаду духоборе у чијем пресељењу је његов отац активно учествовао, дониравши хонорар од романа 'Васкрсење'. Сергеј је једини од браће свесрдно подржао оца у време његовог одласка од куће. А после пишчеве смрти урадио је све што је било у његовој моћи како би сачувао Јасну Пољану као музеј“, записао је о Сергеју Лавовичу проучавалац Толстојевог стваралаштва Павел Басински.

Осим тога, Сергеј је био једино Толстојево дете које је остало да живи у Русији после револуције 1917. године. Женио се двапут. Прва жена напустила га је одмах после свадбеног путовања. Син, такође Сергеј, одрастао је у кући деде по мајци, цео живот провео је у Русији, а био је професор енглеског језика.

2. Татјана (1864—1950)

„Сви кажу да личи на Соњу и ја у то верујем“, писао је Толстој о старијој ћерки. Њено детињство пало је у најсрећније време у породици, Толстој је радио на „Рату и миру“, а супруга му помагала, преписивала концепте, уносила исправке. У то време се још увек нису свађали.

Портрет Татјане Толстој, рад Иље Рјепина, 1893.

Музей-усадьба Льва Николаевича Толстого Ясная Поляна

Татјана је имала уметничког дара, завршила је Школу сликања, вајања и архитектуре. Подржавали су је и саветовали породични пријатељи и чувени сликари као што су Николај Ге и Иља Рјепин. Међутим, неке веће успех у сликарству Татјана никада није постигла.

Ни њен приватни живот није био претерано успешан. Као доследни следбеник очевих идеја била је истински предана само њему. У младости је одбила многе женике. Биографи сматрају да је отац засенио све остале мушкарце у њеном животу. Татјана се први пут удала са 35 година за 49-годишњег удовца спахију Михаила Сухотина. После петоро мртворођене деце 1905. године добила је једину ћерку.

Лав Толстој и Татјана, 1902.

Государственный музей Л. Н. Толстого/Russia in photo

После очеве, а затим и мужевљеве смрти, Татјана је била кустос музеја-имања Јасна Пољана, а после тога и директор московског Толстојевог музеја. Са ћерком је емигрирала 1925. године. Живела је у Паризу и Риму.

3. Иља (1866—1933)

Иља Толстој, 1916.

Library of Congress

„Крупних костију, бео, румен, сав блиста. Слабо учи. Увек размишља о ономе о чему му нико није рекао да мисли. Плах, сада се туче, али је истовремено и нежан и врло осетљив“, писао је о малом Иљи Толстој. Живот другог Толстојевог сина био је прилично буран. Он није завршио чак ни гимназију, више су га занимали лов и жене. Иља се први од пишчевих синова оженио и настанио на имању које је припадало мајци, планирајући да постане спахија. Међутим, имање није доносило новац, а Иља је у међувремену добио седморо деце, па је био принуђен да тражи новац од мајке (она га је одбијала).

Породица Толстој у Јасној Пољани, 1884.

МАММ / МДФ/Russia in photo

Иља је 1916. године отишао у Америку да држи предавања о оцу, и више се није вратио, оставивши у Русији породицу. До краја живота играо је на карту чувеног презимена, коментарисао је руску револуцију, држао предавања о очевом животу и стваралаштву, писао чланке. Касније је радио у Холивуду и био експерт за еранизацију романа „Ана Карењина“ и „Васкрсење“. У једном од филмова чак је и глумио Лава Толстоја.

4. Лав (1869—1945)

Лав Лавович Толстој, око 1900. године.

Јавно власништво

Читавог свог живота Лав млађи настојао је да изађе из сенке чувеног оца. Покушавао је да постане скулптор (учио је у Паризу код Огиста Родена), јавни посленик, писац. Да се Лав Толстој млађи родио са другим именом и презименом највероватније би имао сјајну каријеру, а овако је заправо остао само други. У својим књижевним огледима он је покушавао да полемише са оцем, између осталог, издао је „Шопенов прелудијум“ као одговор на очеву „Кројцерову сонату“. Критичари су урнисали ово дело, и увредљиво прозвали Лава Лавовича Тигром Тигровичем. У књизи „Лав у сенци Лава“ Павел Басински пише како „два Лава Толстоја ни једна култура не би била у стању да поднесе.“

Три Лава: Син Лав Лавович, Лав Николајевич и унук Лав Лавович Толстој.

Јавно власништво

Покушавајући да схвати сву драматику синовљеве судбине Софија Андрејевна је писала како је Лав имао једну црту као и његов отац. А то је било вечно тражење и вечно незадовољство.

Лав Толстој игра шах са М. Сухотином. Између њих седи супруга Софија. Први здесна седи син Андреј, други син Михаил. 1908. година.

Јавно власништво

У првом браку Лав млађи добио је деветоро деце, од којих је једном дао име Лав, али је дечак умро са само две године живота. Трудну жену напустио је 1909. године. После револуције она је са децом емигрирала у Европу, где се касније доселио и сам Лав. Поново се оженио и добио сина, али брак се ускоро распао. Остатак живота Лав је провео код својих одраслих синова и сестре Татјане.

5. Марија (1871—1906)

„Врло је паметна и није лепа. То ће бити једна од загонетки. Патиће, тражиће и ништа неће наћи“, пророчки је писао Толстој о својој другој ћерки.

Док је још дојила Лава, Софија Андрејевна је поново осетила да је трудна. Са Машом се врло тешко породила и једва остала жива. Лекари су јој саветовали да више не рађа, али домаћин и хришћанин Толстој је био изричито против тога. То је довело до озбиљног сукоба међу супружницима који су били близу развода.

Марија Толстој, 1895.

Јавно власништво

Маша је била једино дете према коме је Толстој дозвољавао себи да буде нежан и када је била одрасла особа. Она је била предусретљива, „служећи“ оцу и његовом делу, а помагала је и сељацима у Јасној Пољани. Као и отац, косила је и учила сеоску децу да читају и пишу. Била је јако паметна и говорила неколико језика.

Међутим у приватном животу као и њена старија сестра Татјана, није имала среће. Толстој је лично одбио тројицу просаца у које је Маша била заљубљена, сматрајућих их недостојним. Ипак, као 26-годишња девојка удала се за даљег рођака изузетно сиромашног, али кнеза, Николаја Оболенског. Маша, као и Татјана игром судбине родила је неколико мртве деце.

Када је умрла од изненадне упале плућа 1906. имала је 35 година. Издахнула је практично на очевим рукама. За Толстоја овај губитак представљао је велики ударац.

6. Петар (1872—1873) 7. Николај (1874—1875) 8. Варвара (1875—1875)

Следеће троје деце умрли су као врло мали. Петар је имао шест месеци и није преживео гушобољу, Николај није дочекао ни годину дана, а Варварин живот угасио се само два сата после рођења.

9. Андреј (1877—1916)

Без обзира на троје деце која су преминула једно за другим, Софија Андрејевна наставила је да рађа. Андреј и сва деца рођена после њега сматрала су се у породици „млађом“.

Лав Толстој прича приче унуцима - Софији и Иљи (деци Андреја Толстој), 1909.

Јавно власништво

Пишући о Андреју Толстој је покушавао да одгонетне и одговори на питање зашто га је толико волео, када то „сигурно није било зато што је био искрен“, јер како је писац забележио, он је пре „често био неискрен“, али се отац са њим лепо осећао. Андреј је био коцкар и траћио је свој живот. Могуће да је Лав у њему проналазио себе из младости и зато га толико волео. Толстоју се допадало то што је Андреј аутентична и не жели да се издаје за неког другог. У првом браку добио је двоје деце (син Иља емигрирао је после револуције и био официр у америчкој војсци).

Ратовао је у Руско-јапанском рату, а касније службовао у канцеларији тулског губернатора коме је отео жену са којом је имао ћерку Марију. Андреј је умро у Петрограду 1916. године од тровања крви.

10. Михаил (1879-1944)

Михаил је био врло музикалан. Свирао је на клавиру, виолини и балалајци. Намеравао је да постане композитор, али се на крају одлучио за војничку каријеру. У Првом светском рату учествовао је као припадник коњице и чудом преживео. Затим је у Грађанском рату био на страни монархиста. Био је ожењен и имао осморо деце.

Синови Лава Толстоја: Сергеј, Иља, Лав, Андреј, Михаил.

Јавно власништво

Са југа Русије паробродом стигао је у Турску 1920. године. Живећи после тога у Европи испољио је музички таленат и руководио руским музичким саставом у француском монденском летовалишту Бијарицу. Последње године живота провео је у Мароку, опробавши се чак и на књижевном плану, оставивши иза себе као и многа друга Толстојева деца, мемоаре и аутобиографске приче. Тамо је и преминуо, али су потомци 2007. године испунили његово завештање и урну са прахом сахранили у Јасној Пољани.

11. Алексеј (1881—1886)

Умро је са четири године.

12. Александра (1884-1979)

Лав Толстој и Александра, 1908.

Государственный музей Л.Н. Толстого

У тренутку још једне трудноће односи Толстоја са супругом постајали су све гори. Скандали и свађе у породици широко су распредани, а многи пишчеви поштоваоци оптуживали су Софију за хистерично понашање. Толстој је започео духовни преокрет и још дубље отишао у религију. Осим тога желео је да се одрекне целокупне имовине, ауторских права, распусти сељаке. Софију су иритирале те настраности. генијалног мужа.

Када се испоставило да је трудна већ дванаести пут Софија Андрејевна је била ужаснута (а по неким подацима покушавала да изазове побачај). Може се рећи да ћерка није била баш најомиљеније дете, а поред тога Александра је увек била на страни оца у његовим сукобима са мајком.

Име је добила по једној од Толстојевих тетака, Александри Андрејевној, која је била императоркина дворска дама и у блиском контакту са Александром Трећим. Са Лавом је годинама водила отворену преписку.

Као и старије ћерке, Александра је постала Толстојева помоћница и секретар, врло близак пријатељ и особа од поверења. Она је једина знала за очев план да напусти Јасну Пољану на крају живота.

Лав Толстој и Александра, 1901.

Государственный музей Л. Н. Толстого/Russia in photo

За време Првог светског рата Александра је радила као милосрдна сестра на фронту. Била је против револуције, а 1920. године ухапшена због антибољшевичких изјава. Толстојева ћерка је три године провела у логорима, а ослобођена је пре истека казне на молбу сељака из Јасне Пољане.

После тога постала је кустос музеја у Јасној Пољани, бавила се очувањем очеве заоставштине и образовним радом. Када је 1929. године отишла у Јапан због предававања, одлучила је да напусти Совјетски Савез. Касније се настанила у Америци и одрекла совјетског држављанства. Држала је предавања о Толстоју и основала Толстојев фонд који је помагао руским избеглицама.

У Совјетском Савезу њено име је било забрањено, не само зато што је иступала против совјетске власти, него, и у заштиту генерала Власова називајући га херојем, и то у време када је за совјетску власт он био нацистички колаборациониста и највећи издајник. У Јасној Пољани уклоњена је са свих фотографија, а њено име уопште није спомињано. Александра је написала велики број мемоара и записа о оцу. Није имала среће у личном животу, никада се није удавала и није имала деце.

13. Иван (1888—1895)

Последње дете Софија Андрејевна родила је у 44. години. Мали Вања на неки чудесан начин донео је у породицу врло много љубави, био је предивно дете.

Породица Толстој у Јасној Пољани, 1884.

МАММ / МДФ/Russia in photo

Једном је питао мајку о покојном брату Алексеју и желео да зна да ли је истина да деца која су умрла не напунивши седам година постају анђели. Софија Андрејевна му је одговорила да тако кажу. А Вања је прокоментарисао: „И мени је, мама, боље да умрем пре седме године. Ближи се мој рођендан, и ја бих био анђео“. Седми рођендан није дочекао, умро је од шарлаха.

Ћерка Марија писала је да је губитак Вање код Софије Андрејевне изазвао огромну тугу, а страшно је патио и сам Толстој.

Тимофеј Базикин (1860-?)

„Врло паметан човек, говори течно, са досеткама, личи на Толстојеве синове. У селу је кратко живео и био кочијаш код Толстојевих синова“, сведочили су сељаци у Јасној Пољани.

Тимофеј Базикин (или Аниканов) важио је за ванбрачног Толстојевог сина из везе са Аксињом Базикином. Родио се две године пре него што се писац венчао са Софијом Андрејевном. Касније је у Јасној Пољани био кочијаш.

Слева надесно: Лав Толстој, Михаил Стахович (породични пријатељ), Татјана Толстој, Марија Кузминска, Марија Толстој, Сергеј Толстој, Софија Андрејевна Толстој. Горе седе Андреј и Михаил Толстој. 1887.

МАММ / МДФ/Russia in photo

„Незаконити син Лава Николајевича, невероватно личи на њега, само што је виши растом и лепши. Тимофеј је одличан кочијаш, живео је наизменично код тројице своје законите браће, али нигде није успео да се прилагоди због склоности према вотки“, писао је Толстојев зет Михаил Сухотин, Татјанин муж, примећујући како се Толстој није стидео, претпостављајући да је таст био равнодушан према својој прошлости.

Софија Андрејевна се такође правила да не примећује, али по свему судећи знала је за Тимофеја. У свом дневнику својевремено је записала како је сањала да јој прилази Аксиња са дететом, а она га раскомадава... Пре венчања Толстој је својој изабраници дао да прочита његов дневник и признао све своје момачке авантуре.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!