Да ли је Александар Пушкин био масон?

„4. маја сам примљен у масоне“ – записао је Александар Пушкин у свом дневнику за 1821. годину. „Био сам масон у Кишињовској ложи“, – написаће касније у писму Василију Жуковском.

Пушкин је чак однеговао дугачак нокат на малом прсту и толико се бојао да га не сломи да је ноћу на њега стављао специјални поклопчић. Такав нокат је био незванични знак масона.

Звучи чудно, али осим Пушкинових речи нису пронађени никакви подаци о његовом масонству.

„Пушкина треба протерати у Сибир: он је преплавио Русију скандалозним стиховима, сви млади их рецитују напамет“, рекао је цар Александар Јегору Енгелхарту, директору Царскоселског лицеја. Само захваљујући заступништву Николаја Карамзина изгнанство у Сибир је замењено прогонством, тачније премештајем у Кишињов, у канцеларију гувернера Бесарабије, генерала Ивана Инзова.

Скоро сви значајни људи из Пушкиновог најближег окружења били су масони. Песников отац Сергеј Лавович постао је пуноправни члан масонске ложе 1817. године, а стриц Василиј Лавович 1810, тј. пар година раније. Чланови ложа су били и најближи Пушкинови пријатељи – песник Петар Вјаземски и Василиј Жуковски. А сам Пушкин није журио да постане масон.

Николај Куљман је 1907. године у књизи „О историји масонерије у Русији” навео: „Кишињовска ложа ’Овидије’ основана је 7. јула 1821. године”, а 17. септембра 1821. је Велика ложа „Астреја” (једна од главних масонских организација Руског царства у то време) „дала устав новој ложи, отвореној у Кишињову, у Бесарабији, под именом ’Овидије’, и доделила јој број ’25’“.

Молдавски историчар књижевности Борис Трубецки у својој студији „Пушкин у Молдавији“ пише: „Није пронађен ниједан документ који потврђује пријем А. С. Пушкина у Кишињовску ложу...“. Како се могло догодити да Пушкин каже да је „примљен у масоне“ у Кишињову још пре оснивања ложе „Овидије“?

Песник и „лаик“

Борис Трубецки наводи да је чланове будуће ложе „Овидије“ окупио оснивач ложе Павел Пушчин, још пре њеног оснивања, „и да је Пушкин био примљен у време када је Пушчин, речено данашњим језиком, формирао будућу ложу“. Али то је само претпоставка Трубецког, која није заснована ни на каквим документима.

Николај Куљман исправно расуђује када каже: „Какву је улогу он играо у њој (у ложи – ред.), тешко је рећи, али је мало вероватно да је та улога, због природе Пушкиновог карактера и кратког века саме ложе, могла бити значајна. Врло је могуће да га је Пушчин позвао у прво време само у својству лаика“ (лаик у масонерији је онај ко није члан братства).

Да ли је могуће да је Пушкиново чланство у ложи било толико тајно да о томе није било докумената? Чак и ако је то тако, он се свеједно не може сматрати пуноправним масоном јер Кишињовска ложа „Овидије“ никада није ни почела да функционише.

Власт је надгледала масонске организације сумњајући да оне припремају заверу против ње. Гласине о постојању ложе „Овидије“ и вероватноћа да је Пушкин у њој, стигле су и до императора. Начелник Главног штаба, кнез Петар Волконски, 19. новембра 1821. године је написао генералу Инзову: „Што се тиче господина Пушкина, такође обавестите Његово Царско Величанство у чему се састоје његове активности и шта је радио од када вам је додељен, како се понашао и зашто нисте обратили пажњу на његове активности у масонским ложама?“ Инзов је 1. децембра одговорио својим претпостављенима: „Част ми је да потврдим Вашем Сијатељству да у Бесарабији нема масонских ложа“.

Инзов није преварио Волконског. Борис Трубецки објашњава: „Иако је ложа ’Овидије’ одобрена протоколом Велике ложе ’Астреје’, ипак није дошло до њеног такозваног установљења (тј. формалног пријема у масонерију нових чланова Кишињовске ложе од стране представника Велике ложе ’Астреје’), јер се свака нова ложа по уставу сматрала непуноправном, а њене активности су биле само привремене. А будући да до оформљења ложе ’Овидије’ није ни дошло, Инзов је могао да напише да у Кишињову масонске ложе не постоје“.

И мада је Велика ложа „Астреја“ 20. јануара 1820. обавестила Уједињену велику ложу Енглеске (главну масонску организацију у Енглеској) да се у Кишињову оснива ложа „Овидије“, масонство у Русији није било дугог века. Наиме, руски император Александар I је 1. августа 1822. године потписао рескрипт „О забрани тајних друштава и масонских ложа“. После тога је активност масона у Русији готово у потпуности прекинута.

Нема ни података о било каквим другим Пушкиновим масонским активностима. Према томе, чак и ако је велики песник гајио симпатије према масонима, па чак ако је хтео и да се учлани у њих, он то није успео да учини.

Међутим, свакако је било веома популарно припадати тајним друштвима. Тиме је ондашњи мушкарац стицао ореол мистерије и значаја. Пушкин то није могао игнорисати и радо је подржавао легенду о свом масонству.