Како је трговац из провинције основао руско драмско позориште

Провинцијски трговац једном приликом је у Петербургу погледао представу дворског театра. Ова уметност га је толико одушевила да је напустио све профитабилне послове и основао сопствено позориште, где је међу првима на сцену поставио прве руске комаде који тек што су се појавили.

Десет година касније царица Јелисавета Петровна је издала указ о оснивању руског театра комедије и трагедије у Петербургу. А некадашњи трговац је у њему био „водећи руски глумац“, а затим и директор императорског театра.

Прва руска позоришта

Страст према глуми, плесу и песми појавила се међу Словенима још у паганско доба. Од XI века у Старој Русији су постојали путујући уметници - скомороси, који су наступали у забавним костимима, певали, плесали, свирали на музичким инструментима и изводили кратке драмске сцене.

А. М. Васњецов „Скомороси“ (1904)

Третјаковска галерија

На празничне дане на градским трговима су монтиране привремене сцене – „балагани“. Све ове једноставне и чак грубе забаве биле су намењене најобичнијем народу.

Прво царско позориште појавило се за време Алексеја Михајловича Романова. Специјално за цара постављен је комад „Артаксерксов приказ“ на библијски сиже. Представа је трајала десет сати. Али ова активност није заживела.  

У XVII веку појавила су се кметска позоришта која су за забаву у својим дворцима и на својим имањима организовали бољари и племство. Посебно се прославило кметско позориште грофовске породице Шереметјев и његова звезда – глумица из кметског сталежа Прасковија Жемчугова. Она је изводила песме и оперске арије на разним језицима, свирала неколико инструмената. (И била је тако лепа да је гроф Шереметјев чак замолио цара да му дозволи да се њоме ожени, а овај је благословио неједнаки брак).

Царица Јелисавета Петровна – покровитељка уметности

За време владавине Петра I у Русију је стигла и европска уметност. Цар је први отворио јавно позориште. На Црвеном тргу у Москви је саградио „Позоришно здање“ (Комедијаљнаја храмина), где су гостујуће трупе изводиле представе.

Али Петар је имао много других брига, док је његова ћерка, царица Јелисавета Петровна, уметности посветила посебну пажњу. Управо за време њене владавине основана је Академија уметности, у којој су се школовали сликари, вајари и архитекте. У њено доба француски кореографи су интензивно развијали балет, који је убрзо постао најбољи на свету.

Јелизавета Петровна

Третјаковска галерија

Јелисавета је иницирала и основање првог руског драмског позоришта. По први пут у њему се појављују професионални глумци који су прошли специјалну обуку и који добијају хонораре за представе. И по први пут на сцени овог позоришта су извођени руски комади. У то доба руска драматургија је тада била у повоју захваљујући именима као што су Александар Сумароков, Василиј Тредијаковски, Денис Фонвизин.

Александар Сумароков

Latvian National Museum of Art

Али случајно се десило да је импулс развоју драмског позоришта у Русији дао обичан трговац из провинцијског града Јарославља.

Фјодор Волков – љубитељ позоришта из Јарославља

Млади трговац Фјодор Волков из Јарославља је 1746. године послом отпутовао у престоницу Петербург и нашао се на позоришној представи дворског театра. Овај догађај на њега је оставио снажан утисак.

Фјодор Волков

Третјаковска галерија

Иако је недавно наследио огромно имање и фабрике, Волков је управљање на пословима поверио свом брату, а сам се посветио проучавању позоришне уметности и сценског извођења.

У Јарослављу Волков је окупио трупу путујућих уметника. У каменом амбару они су давали представе и постигли велики успех међу локалном публиком. Убрзо је Волков на обали Волге саградио позориште од дрвета. Било је то у суштини прво репертоарско позориште у Русији доступно свима.

Посебно популарне биле су комедије, али и трагедије су налазиле своју публику. На сцени свог позоришта Волков је поставио прву руску трагедију „Хорев“ Александра Сумарокова.

Трговац постаје отац руског позоришта

Гласине о овим представама стигле су до саме царице и 1752. године на њен позив Волковљева трупа изводи представе у Царском селу. Јелисавети Петровној су се поставке допале и она даје налог да се глумци пошаљу на професионалну обуку у плесу, музицирању, језицима и другим потребним вештинама.

А већ 30. августа 1756. године царица потписује указ о оснивању „Руског театра за представе трагедије и комедије“. Овај датум се сматра даном рођења руског позоришта.

Руско драмско позориште Волкова

Brateevsky (CC BY-SA)

Волков се нашао на челу трупе, а такође је био водећи глумац у њој. Директорска позиција најпре је поверена драматургу Сумарокову, који се убрзо повукао, па 1761. године Волков постаје и директор позоришта. Царица му дарује племићку титулу и редовну плату.

Фјодор Волков је такође сам писао комаде и бавио се сценографијом. А врхунац његове каријере била је тродневна маскарада „Победничка Минерва“, коју је режирао поводом крунисања Катарине II. Према легенди, за време маскараде Волков се прехладио и био на ивици смрти, а када се опоравио, умро је од упале слепог црева.

Верхне-Волжское книжное издательство, 1973

Прво руско јавно позориште постоји у Петербургу и данас и носи назив Александрински театар.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!