Како се Стаљинов небодер појавио у... главном граду Пољске?

На идеју о изградњи дошао је лично Јосиф Стаљин 1951. године. После Другог светског рата Народна Република Пољска је била савезница Совјетског Савеза, а будући да је Москва активно учествовала у обнови разрушене Варшаве донета је и одлука да се граду поклони монументално здање, које би уједно имало и важан идеолошки значај. Пројекат је израдио Лав Рудњев, један од аутора главног корпуса Московског државног универзитета на Воробјовим горама, на који Варшавски дворац највише личи.

Изградња Дворца културе и науке у Варшави

Public domain

Споразум о изградњи „поклона“ између Пољске и СССР-а потписан је 5. априла 1952. године, а радови су отпочели већ 1. маја. У Варшаву је стигло 3.500 совјетских радника који су смештени у новом стамбеном насељу које је подигнуто специјално за њих. Поред њих је на изградњи радило и 4.000 Пољака. Све трошкове за грађевински материјал сносио је Совјетски Савез. На пример, фасада је обложена керамичким плочама специјално нарученим у уралској фабрици. Радове су надгледали совјетски инжењери. Небодер је пројектован по правилима „стаљинског ампира“, али садржи поједине елементе споменика пољске архитектуре – на пример, врх куле са сатом подсећа на торањ Градске већнице у Кракову.

Уочи званичног отварања здање су посетили генерални секретар СССР-а Никита Хрушчов и индијски премијер Џавахарлал Нехру са ћерком Индиром Ганди. Свечана церемонија отварања Дворца културе одржана је 22. јула 1955. године.

Зграда има 46 спратова, укључујући и два подземна, и укупно 3.288 просторија. Раније је у дворцу радио Центар пољско-совјетског пријатељства, као и Институт друштвених наука и редакције издавачких кућа које су издавале дела класика марксизма-лењинизма. Данас је у њему смештено неколико музеја, позоришта и образовних установа, а такође биоскоп, базен и Конгресна сала са 3.000 места. На 29. спрату (на висини од 114 метра) уређен је мали видиковац. У фебруару 2007. године Дворац културе и науке је унет у регистар споменика архитектуре. Ово је једини сачувани пример социјалистичке архитектуре у пољској престоници.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!