Да ли је Гогољев Пљушкин заиста постојао?

Култура
АНА ПОПОВА
Јунак Гогољевих „Мртвих душа“, земљопоседник Степан Александрович Пљушкин, био је велики тврдица, носио је измазан и поцепан кућни огртач, и довлачио у кућу све што му је допало шака, макар то била стара канта или зарђали ексер.

Постоје мишљења да је Николај Васиљевич Гогољ у лику свог јунака приказао познатог историчара Михаила Погодина, и да је чак и поседима свог шкртог хероја дао сличност са Погодиновом кућом и баштом.

Постоје и друге верзије о томе ко је послужио као прототип јунака из „Мртвих душа“. Према једној од њих, Пушкин је причао Гогољу о трговцу Пљушкину, чије име је, наводно, угледао на продавници док је путовао кроз Валдај. Презиме је савршено одговарало јунаку, па га је Гогољ, према овој верзији, искористио.

Рекло би се да је то небитан детаљ, али неколико година након издавања првог тома „Мртвих душа“ власник продавнице у Валдају добио је сина који је постао прави-правцати Гогољев Пљушкин, али у позитивном смислу.

Наиме, Фјодор Михајлович Пљушкин је сакупио једну од највећих приватних колекција у Русији. Занимало га је буквално све: рукописи, иконе, медаље, слике, Суворовљеве личне ствари, марке. И није му сметало то што се поред заиста вредних предмета налазе безначајне копије. За четрдесет година његова колекција је имала близу милион предмета!

Колекцију су могли да виде сви. Пљушкин је у својој кући у Пскову отворио музеј. Планирао је да га прода за 200.000 рубаља Императорском руском музеју „Александар III“, али се то није догодило. После смрти Фјодора Пљушкина његову колекцију је за 100.000 рубаља купио цар Николај II. Данас се она чува у Ермитажу, Руском музеју и Етнографском музеју, а део предмета се и даље налази у Пскову.