Први тамнопути глумац у совјетској кинематографији

Да ли је Сенегалац из Марока који је са циркусом гостовао у царској Русији могао да претпостави да ће постати звезда совјетског филма? Тешко. Али овакав невероватан судбински заокрет заиста се догодио у животу Кадора Бен-Салима, чија биографија, додуше, и дан данас има нерасветљен почетак и крај.

Ђаволчић Том Џексон

Младић је стигао у Русију 1912. године. Трупа мароканских акробата Мулај Саида с успехом је тада гостовала у градовима Руске Империје. Једном од њих по имену Кадор Бен-Салим тако се допала нова земља да је одлучио да ту остане. Зна се да је пре каријере у циркусу радио као морнар и наступао са уличном трупом циркусаната. Већ 1916. године прикључио се трупи чувеног акробате Александра Сосина у Верном (како се некада називала Алма-Ата). Ту је наступао са тачком „Аргентински танго“, али његова душа је тежила да учини нешто више од наступа у арени. И Кадор се пријавио као добровољац у редове Црвене армије. Доспео је на фронт у саставу дивизије чувеног Василија Чапајева.

Иван Перестиани/Киносекция Наркомпроса Грузии, 1923

Чапајевљева праунука у својој књизи „Мој непознати Чапајев“ спомиње да је у дивизији служило много странаца и да је чак сачувана фотографија црнца „по имену Џоник“. На бојишту Кадора је задесила готово смешна догодовштина: због повреде ноге није стигао да се сакрије од белогардејаца и претварао се да је мртав. Не дочекавши да се непријатељ удаљи почео је да се помера, све их преплашивши.

„У штабу су пријавили да је на бојишту виђен човек васкрсао из мртвих. Командант је наредио да се 'црвени ђаволак' пронађе“ и наређење је извршено. „Покојник, испоставило се, течно говори француски и енглески, веома је паметан и префриган“, препричао је Сосин овај догађај у својим мемоарима.  

Вративши се мирнодопском животу, Бен-Салим се нашао у Тифлису (данашњи Тбилиси) и почео да наступа у локалном циркусу, овога пута као боксер под псеудонимом Том Џексон. Али 1922. године у његовом животу је дошло до наглог заокрета, када је редитељ Иван Перестиани понудио циркуским уметницима да се појаве у екранизацији суперпопуларне књиге Павла Бљахина „Црвени ђаволчићи“ о борцима из Прве коњичке армије.

Иван Перестиани/Госкинпром Грузии, 1926

Звезда великог екрана

Глумци првог совјетског истерна све вратоломије су изводили сами. Кадор је по конопцу прешао преко планинске клисуре, изводио смртоносне скокове са стена, трчао по крову воза у покрету. Филм је одмах постао хит. Називали су га „чудом совјетске кинематографије“, а гледаоци су стајали у дугим редовима за карту.

Тифлиски циркусанти су се појавили у још четири филма који су били наставци „Црвених ђаволчића“: „Савур-гробница“, „Злочин кнегињице Ширванске“, „Казна кнегињице Ширванске“, „Илан-Дили“.

Дмитрий Бассалыго/Совкино, 1927

Бен-Салимова каријера је кренула узлазном путањом. Био је први глумац чији се портрет појавио на корицама главног часописа о кинематографији „Совјетски екран“. И играо је у још неколико филмова. Између осталог, улогу лакеја у „Пловидби мистер Лојда“ – немом филму о пороцима буржоазије. Као и улогу у „Повратку Нејтана Бејкера“, филма на тему како се у Белорусији градио социјализам. 

Тридесетих година трагови глумца се губе. Није се више појављивао на филму. Наступао је у циркусу, путовао по земљи, али није познато где се на крају настанио. Можда је отишао негде где су били потребни његови бројни таленти војника, акробате, боксера и глумца. У историји је остао упамћен као први тамнопути совјетски глумац.

Рашель Мильман-Кример, Борис Шпис/Белгоскино, 1932

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!