Музеј Александра Расторгујева једно је од најнеобичнијих места у Иркутску. Налази се у близини градске депоније и сви експонати су начињени од отпада. И ми смо одлучили да погледамо ова чудеса од старог гвожђа.
На улазу је капија која подсећа на старо сибирско утврђење од дрвета. Пред њом су два брода са наоружаним витезовима у оклопима. Поред нас пролази натоварени камион. Он одлази на депонију за чврсти отпад из домаћинства, а ми идемо у музеј.
Први утисак је да смо се нашли у огромном парку! Посетиоце дочекују научнофантастична возила на гусеницама налик на јунаке саге о „Трансформерсима“. Главни робот је висок око 7 метара и направљен је на основу гусеничног булдожера.
А ово је одред терминатора. Лобање су одштампане на 3D-принтеру, све остало је заварено ручно. Оваквим ликовима човек без проблема даје и одећу, и наочаре, и мотоцикл.
Пролазимо даље и стижемо на поље битке ванземаљских чудовишта. „Ејлијани“ се сукобљавају са „предаторима“, а ви сте само случајни посматрачи.
Нападају једни друге из заседе, пуцају из свемирског оружја, опкољавају једни друге, хватају се у коштац.
Посебан ефекат изазивају звуци од којих човек задрхти. Страхота! Али веома је забавно разгледати ова створења.
Музеј „на депонији“ отворен је у Иркутску 2015. године захваљујући ентузијасти Александру Расторгујеву.
„Дошао сам да радим на депонији 2005. године. То је депонија чврстог отпада из домаћинства. Био сам обичан мајстор, а затим руководилац“, каже Александар. „На депонији је било много материјала и ја нисам хтео то да уништим, него да нешто направим.“
Изнајмио је земљиште поред депоније и одлучио да ту отвори музеј историје. Александар је 16 година био на челу депоније за чврсти отпад из домаћинства, а сада се бави само развојем музеја.
Све је почело од хангара који Александар назива „Сала историје“. У њему се налазе на стотине најразноврснијих предмета са депонија. Све што су бацили становници Иркутска: совјетски усисивачи, старомодни телефони, балалајке и хармонике, преслице од прабаба, котлићи од ливеног гвожђа за руске пећи, преносни магнетофони, радио-станице, бицикли, лутке за ударање. И, наравно, стари чајници, играчке и фото-албуми.
Сигурно су и многи међу вама бацили сличне ствари, а да нисте ни помислили да би тако нешто могло да заврши у музеју.
Затим су почеле да настају и фигуре које је Александар правио од старог гвожђа.
Најпре су то били витезови који стоје поред ограде. Александар за њих каже да су „мали“, а они су висине човека. Временом је мајстор направио толико витезова да их је било довољно за читаву војску. Коњица витезова против коњице „орака“.
„А филмови о предаторима, ејлијанима и трансформерсима просто ми се лично допадају, у томе проналазим свој специфичан смисао“, објашњава он.
Све што овде видимо направљено је од одбаченог материјала. Док метал Александар купује на другој депонији секундарне црне металургије. „Најпре одлучим шта ћу да направим, а онда идем на депонију и бирам шта ми је потребно.“
Александар има и помоћнике, који се баве осветљењем, електриком и другим техничким задацима, и пеку укусне палачинке у кафе-ресторану музејског комплекса.
У парку можете видети и друге ствари осим борби ванземаљаца. На централном простору Александар је направио реконструкцију битака из Другог светског рата. Ту су прави тенкови, авиони, артиљерија.
„Војна техника је сакупљена из читаве земље, од Калињинграда до Далеког истока“, каже Александар. „Све се продаје као старо гвожђе. Наравно, све стиже у поломљеном стању, а ми на лицу места склапамо возила.“ И то раде тако добро да на овој техници повремено провозају посетиоце.
Филмска индустрија је одавно упозната са овим музејем. На овом пољу снимано је неколико филмова (најпознатији међу њима је посвећен Стаљинградској бици – „321. сибирска“), многе ствари користе се као реквизити на снимањима, а и глумци свраћају ради инспирације.
„Тренутно радимо на панорами-диорами Прохоровске битке из 1943. године са много детаља, покушавамо да пренесемо посматрачима сав ужас те битке. Са звуцима и подрхтавањем тла.“ Битка код станице Прохоровка (део Курске битке) била је највећи тенковски окршај у Другом светском рату.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
