После рата 1812. године у образованим круговима руског друштва порасло је интересовање за историју, старе предмете и обичаје. Многи непроцењиви раритети изгубљени су у пожарима, па су љубитељи историје су свуда тражили артефакте, трудећи се да сачувају и проуче споменике руске старине.
Међу најпознатијим колекционарима у XIX веку био је Павел Карабанов. Читавог живота је сакупљао различите старе предмете, а у свом кућном музеју је приказивао ствари који одражавају свакодневицу руског племства. Његова колекција је била толико богата и занимљива да је цар Николај I понудио да је откупи. Карабанов није желео да се за живота растане са својом збирком, али ју је завештао цару после смрти. Тако је најстарији и највреднији део његове колекције доспео у Оружејну палату московског Кремља.
Било је и других његових савременика који су волели историју и поседовали изузетне приватне колекције, које су касније завршиле у Кремљу. Међу њима су били гроф Алексеј Мусин-Пушкин и кнез Николај Јусупов.
Икона „Богородица Владимирска“, последња четвртина XVI века
Музеи Московского Кремля
Фишеклија (барутница), 1660.
Музеи Московского Кремля
Минђуше, XVII век
Музеи Московского Кремля
Сребрни рам за огледало, прва половина XVII века
Музеи Московского Кремля
Чарка (суд за испијање алкохолних пића), XVII век
Музеи Московского Кремля
Богородица Оваплоћење, прва трећина XVII века
Музеи Московского Кремля
Чаша са грбом породице Карабанов. 1534-1585. године
Музеи Московского Кремля
Посуђе из Великог Устјуга, трећа четвртина XVIII века
Музеи Московского Кремля
Медаља са ланчићем, 90-их година XVII века
Музеи Московского Кремля
Кутао, 1764.
Музеи Московского Кремля
15. марта у Музејима московског Кремља отвара се изложба „Љубитељи отаџбинске историје“, посвећена Павлу Карабанову и другим московским колекционарима из XIX века, који су дали допринос једној од најзначајнијих ризница Русије.