У гостима код браће Руса: Осам неписаних правила за трпезом

Правило бр. 1: Једите шта хоћете и кад хоћете

Руси немају одређено време за ручак или вечеру. Оно варира од породице до породице, као и од особе до особе. Ресторани нуде разне врсте хране независно од доба дана, за разлику од других држава као што је, на пример, Италија.

Руси ни госте не дочекују у неко одређено време. На пример, ако неко закасни на вечеру, може накнадно сам да вечера.

Традиционално руско јело на трпези: домаћи пељмени, салата „винегрет”, мезе, слана пита и туршија / Getty Images

Као што не постоји одређено време за долазак гостију, тако не постоји ни одређени редослед којим се јела сервирају на сто. Садржај вечере није стриктно одређен, мада оброк обично подразумева супу, салату, месо или рибу са гарниром од пиринча, кромпира или резанаца, и на крају дезерт. Међутим, слободно можете да прескочите било коју „ставку” са овог списка или да промените њихов редослед.

„Врло сам се изненадио што моји рођаци из Русије после главног јела и дезерта ћаскају као да су тек почели да једу слано. Тамо се непрекидно једе“, сећа се Италијан Нино свог искуства са руске вечере током новогодишњих празника.

Нино се посебно зачудио томе што редослед јела није исти у свакој кући, и никад није могао да буде сигуран да ли се шницла једе пре или после „харинге под бундом“.

Због тога о правилима гозбе у Русији треба знати оно главно, а то је да заборавите сва правила!

Правило бр. 2: Увек нешто попијте уз јело!

Крем чорба од дулека и шаргарепе, и двопек са белим луком / Getty Images

Па ипак, постоји једно важно неписано правило које се поштује на гозби. Многе маме стално говоре својој деци да уз јело увек нешто и пију, јер се сматра да храна боље „клизи” ако има и течности и да се боље вари. Зато се немојте изненадити ако уз главно јело добијете и шољу врелог чаја. Друга варијанта је да се јелу додаје чорба – на пример, ако имате само сендвич.

Правило бр. 3: Без меса и хлеба нема живота

Печена пилетина са салатом и препеченим хлебом / Getty Images

Ако је нешто заиста битно, онда је то обавезно конзумирање хлеба за време ручка или вечере. Руси обично једу месо сваки дан. Додуше, у Русији се број вегетаријанаца увећава, али још увек није лако пронаћи средовечног вегетаријанца.

„Месо треба јести свакодневно. Ја не бих могао да издржим ниједан дан без меса”, рекао нам је Јура, који не разуме зашто се томе чуде његова жена Немица и колеге Италијани, који немају ништа против да ручају само салату и парадајз.

Ствар је у томе што је руска зима дуга и хладна, тако да је људима свакодневно потребно много калорија. Зато се хлеб нуди готово уз свако јело. Вероватно је гладно детињство оставило трага, па ће вам свака руска бакица рећи да је хлеб „свему глава” и јешће га чак и са лубеницом.

Правило бр. 4: Бојите се прехладе? Једите црни и бели лук!

Црни и бели лук и лук шалот за борбу против прехладе / Getty Images

Шта друго може помоћи да се преживи зима и побољша имунитет? „Тамо су људи опседнути конзумирањем свежег црног и белог лука за ручак и вечеру. Руси тврде да их то штити од прехладе. Ја то никад нисам пробао, али се ни ја ниједном нисам прехладио”, каже Немац Алекс, који је четири месеца радио у Западном Сибиру. Свежи црни лук је заправо редован састојак разноврсних руских салата. Тамо постоји обичај да се једе препечени црни хлеб са „надевом” од угњеченог белог лука.

Правило бр. 5: У све се додаје мирођија!

Свежи млади кромпир са мирођијом, першуном и белим луком – јело које Руси много воле / Legion Media

Немојте очекивати разноврсност зачина у руским јелима. Бибер, ловоров лист и мирођија – то је отприлике цео списак. Нино се као гурман и љубитељ укусне хране чуди што „сва власт” у руској кухињи припада црном луку и биберу.

„Укус руских пељмена је исти као и укус руских шницли. Многа руска јела би могла бити издашнија ако би се користило више зачина. Тиме би се добиле различите нијансе укуса”, каже Нино. „Све у свему, доминира укус мајонеза”.

Американку Лару је током боравка у Русији иритирала мирођија. „Они њу трпају свуда! Сваки пут када улазим у мензу осећам само мирис мирођије!”

Правило бр. 6: „Кад се једе не прича се”

Ћутите ако желите да дочекате крај вечере / Getty Images

Позната је фраза коју руске мајке говоре својој деци: „Док једем ја сам глувонема”. Тај савет се даје из безбедносних разлога, јер ако причате док једете можете се лако загрцнути.

Можда из тог разлога Руси не комуницирају радо за време јела. Ваљда су још као деца добро научили ово правило. „Чини се да Руси једу са циљем да се засите. Јело у Русији свакако није време за дружење, бар у поређењу са Француском или Португалијом”, каже Клер која је у Русији живела четири месеца. Али ако хоћете да „разбијете лед”, изнесите на сто вотку или чај!

Правило бр. 7: Чај је прави повод за дружење

Чајанка обично траје веома дуго / Getty Images

Можда сте прочитали много текстова о руском гостопримству када је реч о заједничком испијању вотке, али се ипак може рећи да је главно руско пиће чај, а не вотка. Чај се најчешће служи са кексом или колачима. Право дружење је када са неким пијете чај. То је време када је главно јело већ прошло, људи су опуштенији и почињу да ћаскају.

Чим у Русији уђете некоме у кућу или стан, одмах ће вам бити понуђен чај. Шоља ће вам бити допуњена чим је испијете до дна. То је гест гостопримства. То је нешто као када добијете на поклон плетене чарапе. Циљ је да осећате топлину унутра када је напољу хладно.

Правило бр. 8: Немојте помагати домаћину

Најбољи гости су лењи гости / Getty Images

Гост је најважнија особа за време ручка. Домаћин ће се увек трудити да се што више допадне гостима.

„Људи су толико били заокупљени служењем гостију да је мени било непријатно. То је као да сте отишли у ресторан – домаћин вам сервира јело, а он сам не једе”, описује Нино своја осећања на ручку код руских пријатеља.

Али зар већа доза гостопримства може бити разлог за негодовање?

Вранац, пребранац и остали српски витезови

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!