Шест кулинарских доживљаја на одмориштима Транссибирске железнице

Перм: дискретни шарм „посикунчика“

Извор: Јекатерина Проданова

„Шта су посикунчики?“ – то је питање које ћете вероватно поставити када први пут посетите Перм (1.154 км од Москве). Ова изванредно укусна закуска се може пронаћи фактички на сваком кораку у Пермском крају и на северозападу Свердловске области, док су другде посикунчики практично непознати. У питању је традиционално уралско јело – мало пржено пециво напуњено зачињеним сецканим месом и луком. Изгледа као мали „чебурек“ (пржени уштипак напуњен млевеним месом).

Познаваоци италијанске кухиње ће одмах приметити да ово јело невероватно подсећа на „panzerottini“ (нешто слично затвореној пици) и на мали „calzoni“ са парадајзом и моцарелом или месом који се може наћи у Апулији и који се, као и „посикунчики“, једе рукама. У Перму има много места где можете пробати „посикунчике“, али најбољи су у малом ресторану „Постоялый двор“ у живописном селу Хохловка (45 км северно од Перма). То је идеално место где можете презалогајити после посете оближњег Архитектонско-етнографског музеја под отвореним небом.

Вегетаријанство у Јекатеринбургу и Иркутску

Извор: Јекатерина Проданова

Вегетаријанцима у Русији живот није лак, мада се у последње време ситуација брзо мења. Посетите Јекатеринбург, главни град Уралског федералног округа (1.417 км од Москве) и прошетајте се Вајнеровом улицом (то је врло жива пешачка зона), а успут свратите у мали вегетаријански кафе-ресторан „Рада“ у приземљу тржног центра „Црвени леопард“ („Красный леопард“). Тамо имате велики избор вегетаријанских јела из целог света (на пример, грузијски лобио и блискоисточни фалафел), а такође и посне верзије популарних јела (пилав, бигос и лазање) и пециво.

Иркутск (4.202 км од Москве) је „Сибирски Париз“. Његове велелепне храмове и атрактивну архитектуру у стилу барока обавезно треба да посете сви они који путују Транссибирском железницом. Ако вам је потребно да предахнете на путовању, наћи ћете комфорно уточиште у вегетаријанском кафе-ресторану „Говинда“ у центру. Власници кажу да је то први кафе-ресторан такве врсте у граду. „Говинда“ није велики ресторан, и списак јела није претерано дугачак, али је атмосфера изузетно пријатна. Пробајте вегетаријански гулаш или дезерте у којима ће уживати и ваше очи и ваш стомак.

„Пози“: укус степе на Бајкалском језеру

Извор: Lori / Legion-Media

Ако стигнете до Бајкалског језера онда нема никакве шансе да избегнете „пози“ јер га има на све стране. Познат је и као „бууза“ (на бурјатском) или „бууз“ (на монголском језику). Те куване кнедле са месом су најпознатије традиционално јело бурјатске и монголске кухиње. У Бурјатији се чак организују и фестивали посвећени овом специјалитету.

„Пози“ је сродан кинеским кнедлама (ђаоци), а по изгледу подсећа на грузијски „хинкали“ и татарски и средњоазијски „манти“, тј. на слане ћуфте од млевене јагњетине или говедине са зачинима и белим или црним луком увијеним у тесто отворено са горње стране. Једе се рукама, као и хинкали, а после првог залогаја се из њега попије сос. Ако на вашем путовању свраћате у Хужир, велико село на острву Олхон (4.335 км од Москве), свратите у кафе „Јурта“ у Пушкиновој улици. По имену се може закључити да је то врло мали кафе-ресторан смештен у дрвеној јурти. Али не дозволите да вас превари скромни изглед – то је једно од најбољих места у граду, и његов „пози“ је заиста фантастичан.

Ако поједете превише позија па мало задремате, пређите улицу и уђите у дрвену кућу са насликаним брадатим старцем на зиду. Добродошли у хужирски „Арт-кафе“, где ћете наћи вероватно најбољи капућино источно од Урала. Испијајте полако кафу на тераси и уживајте у поветарцу и тихој музици.

Хичин: истражите карачајску кухињу у Владивостоку

Извор: Lori / Legion-Media

Ако почињете или завршавате своје транссибирско путовање у Владивостоку (6.416 км од Москве), добар начин да се опростите од руске обале Тихог океана је да посетите Токаревски светионик на крају залива Петра Великог. Успут можете свратити у ресторан „Горјанка“ где се служе карачајски специјалитети.

Карачајска храна није тако добро позната као грузијска или јерменска. Додуше, Карачајци такође имају шашлик са ћевапима и пикантне чорбе са месом, али имају и свој аутентични специјалитет. То је „хичин“ – велика округла пита слична грузинском хачапурију. Хичини су пуњени или месом и зачинима, или кромпиром и сиром. У сваком случају, то „пуњење“ је крајње издашно. Све врсте хичина су добре, али кад сте већ овде вреди пробати и обично месо и чорбе од поврћа. У „Горјанци“ је увек гужва, али ради живе атмосфере на летњој тераси вреди мало сачекати да се ослободи место.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!