„Шехиди“ се обучавају на свега пар километара од америчке базе Бондстил

Према овом извору, највећи екстремистички кампови за обуку су регистровани на потезу Ђаковица-Урошевац, али и у реону Дечана. Читав низ мањих кампова је идентификован и око Призрена и Пећи.

Познати амерички војни магазин Veteranstoday, који оперише веома поузданим подацима, пише да се у непосредној близини америчке базе Бондстил налази један од већих терористичких кампова. Процене су да је у протеклих неколико година само са овог простора на терен Сирије и Ирака отишло укупно 314 радикалних косовских Шиптара, од чега су 38 жене. Они су највећим делом постали припадници војске тзв. „Исламске државе“, где су формирали и засебну јединицу којом командује извесни Ридван Хаћифи.

Радикализација локалног становништва се одвија кроз читаву мрежу „невладиних“ организација као и приватних верских школа које делују на овом простору, а које су углавном финансиране од стране арапских монархија из Персијског залива, али и од појединих огранака шиптарске нарко-мафије. Поред Космета, овакви кампови као и организоване насељене целине, постоје и на територији Македоније и посебно Федерације БиХ, где живи најмање 800 џихадиста који су на ове просторе пристигли још крајем 90-их година прошлог века.

О веома реалној ситуацији, која може да доведе до дестабилизације комплетног региона, писао је и познати амерички лист WashingtonTimes, који је саопштио да постоје јасне индиције да је тзв. „Исламска држава“ веома заинтересована за потпаљивање ратног пожара на Балкану. Такође и локалне службе безбедности су регистровале постојање неколико таквих кампова на простору средње Босне, од којих је најопаснији онај у селу Ошве, у општини Маглај. Према тим наводима, често се из правца овог села чује рафална паљба и одјекују детонације, које потврђују основане сумње да се у њему изводи терористичка обука.

Посебно је индикативна једна врста закулисне тајне везе између америчких структура на Балкану и исламских терориста. У претходном делу текста смо изнели податак да постоје веома јаке индиције, да се на свега пар километара од америчке базе Бондстил налази терористички камп „Исламске државе“.

А ко се то налази у војној бази Бондстил?

У њој се налази, ни мање ни више него елитна јединица америчке војске, њен понос... намењена за извршавање веома осетљивих специјалних задатака под називом 525. бригада за обавештајне операције и против-електронску борбу (РеБ). Просто је невероватно да се у околини ове базе, у којој се налази једна оваква јединица, и која са својим техничким капацитетима може да покрива готово целу југоисточну Европу, налази терористички камп за обуку људи који су означени као декларисани непријатељи САД. И то не само један камп, већ њих на десетине...

Једноставно, паралелно са размештањем америчких војних потенцијала на Балкану, на ове просторе су дошли и арапски муџахедини. И то на такав начин као да су у једној врсти садејства, у војној коалицији. Не треба заборавити на њихову отворену сарадњу у рату против СССР-а, који је вођен у Афганистану 80-их година прошлог века, а која има свој логични наставак у ратовима на Балкану и Кавказу. Познато је да је нпр. Алија Изетбеговић, са својим најближим сарадницима, а у циљу коначног обрачуна са Републиком Српском и уопштено са Србима са леве стране Дрине, само у току 1994-1995 године, разним белосветским фанатицима, убицама, психопатама, тј. верним следбеницима култа смрти, поделио десетине хиљада босанских путних исправа. Наравно, главни организатор целе ове операције била је америчка ЦИА са својим савезницама.

Они се у групама скупљају у џамијама, читају радикалну литературу, надахњују видео-материјалима на којима се види само смрт. Разуларени борбени покличи, самоубилачки напади, клања, ритуална одсецања глава ножевима и секирама, док све то прати музичка подлога са посебно компонованом џихадистичком музиком званом „Nasheed“... психолошки утиче на свест тих „лабилних“ младића, дајући им невиђен нагон за зверским убијањем.

Напуштање територије Косова и Метохије од стране војних и полицијских јединице Републике Србије, и доласком трупа НАТО, на овом простору настао је безбедоносни вакуум тј. хаос. Тзв. држава Косово је неспособна за самостално издржавање и у огромној мери зависи од иностране економске помоћи. У темељима те самозване државе развила се окорела злочиначка мрежа, са свим облицима криминално-бандитског и мафијашког деловања, укључујући ту и оне најмонструозније, а који се тичу трговине људским органима. Космет се налази на веома важној међународној магистрали којом се кријумчаре тоне и тоне опојних дрога, које у Европу стижу из Авганистана. Интерпол је изашао са податком да су шиптарски криминални нарко-кланови одавно преузели примат у трговини хероином, те да чак 90% дроге која се прода у Немачкој и Швајцарској, потиче из њихових кријумчарских канала који пролазе преко Косова.

Емисари „Исламске државе“ активно делују на Балкану. Посебно је угрожена БиХ, затим Србија (Рашка област и КиМ), Македонија, Црна Гора, као и Албанија. Њихова активност је углавном фокусирана на врбовање нових чланова и њихово отпремање на ратишта у Сирији и Ираку. На КиМ је примећено врбовање тамошњих ветерана ОВК, као и осталих исламистичких фанатика за ратишта у Украјини. Не зна се тачан број Шиптара који су као плаћеници отишли у Украјину да се боре против милиције Донбаса, али их свакако има.

Постојање вахабија у Србији је јавно игнорисано до 2007, иако је годинама пре тога долазило до сукоба вахабија са умереним муслиманима у Рашкој области. Веза између исламистичког екстремизма и тероризма је јавно препозната као присутна у Србији тек након што је дошло до оружаног обрачуна између снага безбедности Србије са вахабистичким терористима на планини Нинаји, априла 2007. Том приликом је вођа ове групе ликвидиран, а остали су заробљени.  Том приликом су пронађени планови за нападе на читав низ цивилних и дипломатских циљева у Београду. Вехабије су данас присутне у Новом Пазару, Сјеници, Тутину, Пријепољу, Бродареву и Прибоју. Њихове најрадикалније групе се налазе у Новом Пазару, Сјеници и Тутину. Добро су повезани са екстремистичким групама у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Косову. Штавише, група неутралисана на Нинаји је била наоружана од стране екстремиста са Косова, и то ветерана муџахединског одреда ОВК- ,,Абу Бекр Садик’’.

Са успостављањем тзв. ,,Исламске Државе'' на територији Ирака и Сирије исламистички екстремизам је ушао у нову фазу. Процењује се да је до сада 24 држављана Републике Србије (углавном из Рашке и јужне Србије) тренутно у редовима бораца Исламске Државе, а неколико десетина их је већ погинуло у борбама на Блиском Истоку. Познато је нпр. да је професор шеријатског права из Призрена, Идриз Билбани, један од главних организатора трансфера добровољаца са Косова на Блиски Исток. Захваљујући његовим личним контактима у Новом Пазару, организовао је неколико предавања у новопазарској ,,Фуркан'' медреси у којој је проповедао радикални ислам и позивао на џихад против сиријског председника Башара ал Асада. Директно са овим је повезан случај осамнаестогодишњег Мирзе Ганића, који је погинуо у Сирији. Наиме, он је за неколико месеци свог војевања по Алепу, постао права интернет звезда,  која је промовисала џихад „уживо“ на друштвеним мрежама. Постоје веома озбиљне индиције да је Мирза био жртва индоктринације од стране школских наставника повезаних са ултра-радикалним,  екстремистичким групама.

Са једне стране, традиционални ислам на Балкану има мало додирних тачака са практиковањем ислама као нпр. на Блиском Истоку. До настанка југословенске кризе, појавни облици радикалног, фундаменталистичког ислама су били непознати домаћим муслиманима, а ако би се такви облици појавили и у назнакама, одмах су затворски санкционисани (Алија Изетбеговић и његова Исламска декларација). Међу Албанцима нпр. има католика па и православаца, што је за радикални ислам једноставно непојмљива категорија. Међутим, тешка материјална ситуација и присуство тих елемената посебно су се одомаћили у Босни,  првенствено захваљујући ратном председнику Алији Изетбеговићу. Они су попут „цунамија“ запљуснили те просторе, и довели до јачања тих деструктивних струја. Велики део незапослене омладине, не види перспективу за свој живот и заклиње се на верност симболу смрти- црном барјаку, који им прописује како треба да се облаче, изгледају, мисле... и да колико већ сутра, дају свој живот за њихов „деформисани“ циљ. Наравно главни мамац на који се каче ови младићи је новац, који углавном обезбеђују пребогате арапске монархије попут Катара и Саудијске Арабије. Слаткоречиви и екстремно манипулативни емисари, за врло кратко време успостављају пуну контролу над новим полазницима и индоктринишу их до те мере да они са осмехом одлазе у смрт.

У претежно напуштеним српским селима, они формирају своја места базирања. Горња Маоча, Бочиња, Ошве итд. су само нека од многобројних села која су пре рата били етнички чисто српска. Поред ових села, присуство овог ултра-радикалног покрета, регистрован је и у селима око Травника, Зенице, Тузле, Завидовића, Зворника, Теслића, Бужима... И поред полицијске операције „Дамаск“, у којој је ухапшено 20-ак особа, међу којима и вођа вахабијског покрета Билал Боснић, федерална власт у Сарајеву практично нема контролу над овим селима. Штавише,  највиши делови ове власти благонаклоно гледају на виновнике ових проблема, који воде само у смрт, у катастрофу. То је потврдио и извесни Изет Хоџић, који слови за старешину вахабијске заједнице у селу Ошве, а који је недавно у интервјуу новинском листу Вечерње новости изјавио да је за одлазак великог броја вахабија на ратиште из његовог "џемата", директно одговоран Бакир Изетбеговић. Тренутно, док пишем овај текст, изгледа да је управо због овог интервјуа на дотичног покушан атентат. Наиме, група вахабија повратника из Сирије, физички је насрнула на Изета Хоџића, а на кућу у којој живи је пуцано из ватреног оружја. После тога, наоружани нападачи су се одметнули у шуму, а цео овај крај се из предострожности од даље ескалације терористичких препада, подигао на ноге... Постоје оправдане индиције да се у атарима ових села налази огромна количина оружја и муниције, као и МЕС (минско-експлозивна средства), те да екстремисти имају озбиљан потенцијал да кроз спектакуларне терористичке нападе, у великој мери угрозе мир и безбедност, животе људи на том подручју, али и шире...

Додатан дестабилизирајући фактор представља и река азиланата која бежи ка Западној Европи. Балканска рута је посебно током 2015 године, била најексплоатисанија од стране кријумчара људи који су у великој мери, на локалном али и ширем регионалном нивоу, организовани од стране шиптарске злочиначке организације која делује на простору Македоније и југа Србије. Такође и турски криминалци су упетљани у целокупан посао кријумчарења људи, где у сарадњи са бугарским колегама и сличним „несојем“ из Србије, покушавају да избеглице преко Бугарске и Србије убаце у Централну Европу. Несумљиво је да се у маси ових избеглица налази и део који је повезан са терористичким радикалним скупинама, те да на одређеним деловима ове руте, у пограничним зонама „џеповима“,, који нису довољно поседнути безбедносним снагама, хватају везу са домаћим радикалима. Не треба уопште ниподаштавати једну врсту професионализма и неконвенционалне доктрине коју примењују ове скупине у циљу инфилтрације и продора на запад. Посебно је важно добро покрити и прочешљати неприступачне делове терена у троуглу Србија-Македонија-Бугарска... као и административну линију са КиМ, те на том терену појачати стално војно-полицијско присуство, уз перманентне напоре да се овај крај економски ојача и повеже са остатком државе. Важност обавештајног рада у откривању и праћењу ових група не треба ни помињати.  Исламисти као своје успутне базе траже слабо насељене, изоловане локације, углавном у брдима, одакле могу мирно и спокојно да наставе са реализацијом својих „паклених“ циљева.

Росијскаја газета. Сва права задржана.