Поглед на стратегијску командно-штабну вежбу „Кавказ-2016“

Сергеј Севостјанов/ТАСС
10. септембра 2016. године, на територији Јужног војног округа окончала се стратегијска командно-штабна вежба „Кавказ-2016“ (скр. са руског СКШУ).

 Фото: Сергеј Севостјанов/ТАССФото: Сергеј Севостјанов/ТАСС

Оперативно командовање над овом вежбом поверено је генералу армије и начелнику Генералштаба руске војске, Валерију Герасимову, у складу са претходно усвојеним Планом обуке Војске РФ. Као и обично, ова вежба као и свака слична коју изводе јединице руске војске, изазвала је велику пажњу и „гунђање“, и то како у државама које су чланице НАТО-а, тако и у суседној Украјини, одакле се могло чути да је вежба „Кавказ-2016“ генерална припрема за продужетак инвазије на њену независност и територијални интегритет.

„На војној вежби 'Кавказ-2016' изведен је експеримент који подразумева потпуно нови систем припреме и груписања мобилизационих људских потенцијала на строго дефинисаном борбеном подручју.“

Очито, западни свет оличен у НАТО савезу увек се унервози када Русија изводи било какву врсту војних маневара, укључујући ту и вежбе које изводи и на својој сопственој територији. Посебно је то индикативно у светлу онога што се дешава на Прибалтику, где НАТО одржава војне вежбе под злокобним именом “Стисак Анаконде”, где се увежбава масовни удар по циљевима у дубини руске територије, и то употребом неколико стотина крстарећих ракета. Изгледа, да то никога не забрињава. То се међу западном „елитом“ сматра за нормално, штавише, као нешто што је пожељно...

Какви задаци су решавани на стратегијској командно-штабној вежби „Кавказ-2016“, и зашто уопште ова вежба у свом називу има ознаку “стратегијска”?

Прво, на овој вежби решавани су задаци који апсолутно имају стратешки карактер, а који претпостављају конфронтацију са здруженом оперативном групом састављеном од војски из више држава, коју прати брза дислокација борбених састава практично из свих војних округа широм Русије и пребацивање у зону где се изводе активна борбена дејства како на копну, тако и на мору. У августу је изведено готово 12 специјалних провера у јединицама које су планиране да учествују у овој вежби, укључујући ту и значајну групацију Ратне морнарице. Непосредно пред сам почетак активне фазе ове вежбе, извршене су ванредне провере састава који се налазе и оквиру Јужног, Западног и Централног војног округа, у јединицама Северне флоте, као и авио-пуковима ВКС и јединицама ВДВ-а. Овим изненадним проверама су све јединице прешле у повишен степен борбене готовости, а за њихово пребацивање детаљно су прегледани транспортни капацитети (авиони, железничке композиције, бродови, теретни камиони). 

„Брзина, брзина и само брзина... Током вежбе све је било подређено овој способности.“

 

По добијању наредбе за покрет, свака јединица појединачно, имала је задатак да:

1. У минималном временском опсегу напусти место свога сталног базирања, тј. да организује брз и ефикасан транспорт на дефинисану просторију;

2. Да се из транспортног/маршевског положаја муњевито трансформише у борбени, заузимајући кључне позиције на местима концентрације предвиђене генералним планом вежбе;

3. Да по добијању даљих наређења, иста у најкраћем року изврши;

Фото: Сергеј Севостјанов/ТАССФото: Сергеј Севостјанов/ТАСС

Основне ударне јединице које су учествовале у вежби (поред домаћина из Јужног војног округа-ЈВО), чинили су делови 1. гардијске тенковске и 20. гардијске комбиноване армије Западног војног округа (ЗВО), затим делови 2. гардијске комбиноване армије Централног војног округа (ЦВО), као и састави специјалне намене. Ове јединице су по пријему наређења у најкраћем могућем времену извеле покрет, прешавши готово 2,000 км. Ваздушни борбени капацитети извели су операцију пребазирања своје технике на све оперативне аеродроме који се налазе у склопу Јужног војног округа, савладавши растојање и до 4,000 км. За веома кратко време на територију која се налази у зони одговорности Јужног војног округа пребачене су све јединице које су планиране да учествују у овој вежби (оперативне групације ЗВО, ЦВО, Северне флоте, ВКС и ВДВ, ратни и помоћни бродови Црноморске флоте, Каспијске флоте).

Командно-штабна вежба „Кавказ-2016“ је омогућила да се процени борбена оспособљеност јединица и њених командних структура, у условима извођења једне овако компликоване операције. Командири и њихови заменици су без сумње стекли нова знања и искуства, која се тичу планирања и извођења борбених дејстава у циљу окружења и уништења оружаних формација условног непријатеља, садејства са осталим видовима оружаних снага који су укључивали ваздушну и поморску подршку, као и употребу различитих специјалних састава (ронилачке, извиђачке и ваздушно-десантне јединице).

Сама вежба је изведена на 14 различитих полигона које користе јединице Јужног војног округа, као и на воденом пространству Црног и Каспијског мора. Изузетно је важно истаћи да се посебна пажња посветила разради мобилизацијских канала, који су у веома кратком временском року морали да обавесте грађанство и да организују јединице територијалне одбране. Јединице ТО су имале задатак да поседну све важније државне и привредне објекте, као и комуникациона чворишта, те да их припреме за одбрану. У овој вежби је непосредно ангажовано преко 700 резервиста из Ростовског, Новосибирског, Архангелског и Мурманског региона, од којих је образован један мотострељачки батаљон, 2 самосталне чете и извиђачко-диверзантски вод. У резерви су се налазиле допунске снаге састављене од још око 4,000 резервиста. Сви су они прошли додатну обуку, која је поред бојевог гађања укључивала и тактичке елементе који су својствени у обуци организованих састава - војних јединица. Поред тога, и локална предузећа која се налазе у саставу војно-индустријског комплекса, морала су да организују своју производњу која је прописана у случајевима непосредне ратне опасности.

Фото: mil.ruФото: mil.ru

Такође, на командно-штабној вежби “Кавказ-2016” је уз помоћ регионалних пословница Банке Русије, по први пут тестиран систем који обезбеђује стабилан платни промет у теренским/ратним условима.

Током вежбе, ангажована су средства ПВО: ракетни системи 40Р6 С-400 „Триумф“, 35Р6-2 С-300 „Фаворит“, самоходни ракетни комплекси 9K317 „БукМ2“, 9К330 „ТорМ2“, 9K33 „Оса“ као и трупни хибридни системи 2К22 „Тунгуска-М1“ и 9К35 „Стрела-10“. Они су на полигонима ЈВО у Астраханској области извели веома успешна бојева гађања по циљевима (100+) који су имитрали комплетан спектар средстава ваздушног оружја, и то у целокупном свом дијапазону, по даљини и висини. Радарско-осматрачку компоненту чинили су комплекси 55Ж6 „Небо“, 64Л6 „Гамма“, 39Н6 „Каста“, 22Ж6М „Десна“ и 5Н84А „Оборона“. Пошто је руска ПВО „херметички“ затворила небо, мотострељачке и тенковске јединице ЈВО, ЦВО И ЗВО су извеле низ „борбених“ операција у којима је основни циљ био да се комбинованим дејствима оклопне технике, уз подршку авијације и артиљерије, непријатељска групација испресеца, опколи и у потпуности уништи. Посаде оперативно-тактичке и стратегијске авијације ВКС добиле су задатак да нападну концентрације условног непријатеља. Они су том приликом користили тактику масовног ваздушног удара (тепих бомбардовање), као и ракетирање невођеним ракетним пројектилима. Интересанто је додати, да су ловачки апарати Су-27СМ3 били опремљени савременим противелектронским комплексом „Хибини“, чија је основна функција да онеспособи тј. „збуни“ радаре на непријатељским ваздухопловима.

„Ратно ваздухопловство, које је било изузетно важан део вежбе 'Кавказ-2016', при испуњавању својих задатака активно је користило борбена искуства прикупљена у ваздушној операцији ВКС у Сирији.“

 

Фото: Сергеј Севостјанов/TAССФото: Сергеј Севостјанов/TAСС

Црноморска и Каспијска флота су имали задатак да у оквиру својих снага формирају неколико ударних и десантно-јуришних борбених група, које су подржавале фрегате, мали ракетни бродови, ракетни чамци и миноловци. Ракетни бродови Каспијске флоте („Град Свияжск“ и „Углич“) успешно су уништили критично важне непријатељске тачке високопрецизним ракетним комплексом „Калибр“. Објекат који је имитирао непријатељски командни пункт погођен је са даљине од 180 км (3М-14), док је имитација непријатељског брода погођена са даљине од око 120 км (3М-54К). Значајну улогу су имале и инжењеријске јединице које су беспрекорно одрадиле свој задатак, посебно приликом израде понтонских мостова када је требало брзо отворити пут за оклопно-механизоване борбене саставе. Такође треба похвалити и јединице материјално-техничког обезбеђења ЈВО, које су свим јединицама које су ангажоване у вежби, пружиле целокупну логистичку и техничку подршку.

На неколико виталних оперативних праваца (Прудбој/Волгоград и Опук/Крим) изведена су концентрисана бригадна тактичка увежбавања, на којима су поред копнених снага (ОМЈ и ВДВ) учествовале и крупне формације оперативно-тактичке и армијске авијације, десетине борбених и војно-транспортних хеликоптера (Ми-35, Ми-28Н, Ка-52, Ми8 АМТШ), неколико дивизиона ПВО, ракетне војске и артиљерије (9К720М „Искандер-М“, БМ-21 „Град“, 9К57 „Ураган“, 9К58 „Смерч“, ТОС-1А „Солнцепёк“, самоходке 2С19 Мста-С и 2С1 „Гвоздика“), као и поморских борбених и десантних средстава. По непријатељским поморским снагама које се налазиле на отвореном мору, преко хоризонта, дејствовали су обалски ракетни системи 3К60 „Бал“ и 3К55 „Бастион“, као и самоходни артиљеријски комплекс А-222 „Берег“. Испробани су и савремени системи везе „Стрелец“, који су били умрежени са АСУВ „Полет-К“ и „Андромеда-Д“.

Фото: mil.ru
Фото: Сергеј Севостјанов/TAСС
Фото: mil.ru
Фото: mil.ru
Фото: mil.ru
Фото: mil.ru
Фото: mil.ru
Фото: mil.ru
Фото: mil.ru
Фото: Сергеј Севостјанов/ТАСС
 
1/10
 

Како је оценио генерал армије Валериј Герасимов, стратегијска командно-штабна вежба „Кавказ-2016“ је кулминација свих претходних вежби које су одржане у 2016. години. Она је представљала велико оптерећење за све њене учеснике, а посебно официре, који су морали задржати стабилно и ефикасно руковођење својим јединицама у условима временског лимита, као и динамичне интеракције са више видова оружаних снага, који су учествовали у овој вежби. На разним етапама вежбе, ангажовано је више од 120,000 војника и официра, радника различитог профила у федералним службама и агенцијама, као и специјалисти Централне банке Русије. Непосредно, у самој вежби на територији ЈВО учествовало је око 12,500 људи и више од 500 јединица различите борбене технике.

Росијскаја газета. Сва права задржана.