„Супер-MиГ“ полеће на свој финални испит

Виталиј В. Кузмин
Обједињена ваздухопловна корпорација (Объединенная авиастроительная корпорация - ОАК) и руски концерн „МиГ“ крајем јануара ће одржати званичну презентацију најновијег производа који представља модел лаког вишенаменског ловца МиГ-35. Овај авион ће наредног месеца почети са етапом државних тестова.

Планирано је да овај сет тестова отпочне још почетком јануара ове године, али је то померено услед кашњења због продужених радова на уградњи његове радарске компоненте и њене функционалне повезаности са управљачким функцијама на авиону.

Наиме, руски концерн који се бави производњом високософистициране технике КРЭТ за овај је авион развио нови радар Жук-А, ојачан активном, високо-осетљивом фазном решетком, који ће моћи да прати до 30 циљева а да истворемено гађа 6 ваздушних циљева (понегде се спомиње податак да је овај радар способан да гађа до 8 циљева). Поред повећања борбених способности самог радара, нова фазна решетка ће омогућити и повећање максималног домета детекције ваздушних и копнених циљева у односу на постојеће моделе (до 300км када је у питању неки већи објекат нпр. разарач). Неколико незваничних извора из авио-компаније које раде на овом апарату, потврдило је ове наводе уз напомену да је авион практично већ спреман, те да је интеграција новог радара са већ уграђеним системима у авиону рутинска ствар.

Овај авион је до сада изграђен у 2 експериментална предсеријска примерка. Ради се о апарату који је по својим димензијама али и карактеристикама представља ловац за остваривање ваздушне превласти у ближој и средњој тактичкој дубини противника (борбени радијус до 1000км). Одликује га висок степен агилности у ваздуху и по овом параметру је један од најбољих авиона у својој класи. Ово му омогућавају модернизовани мотори РД-33МКВса векторисаним потиском, који му поред високих маневарских способности обезбеђују и остваривање максималне брзине од око 2,560 км/ч. Овај мотор представља дубоку модернизацију чувеног совјетског мотора Рд-33 који је произведен још давне 1977. године. Иначе, мотор РД-33 је развила компанија „Климов“ и произведен је у број од око 5,000 јединица. РД-33 је пројектован са намером да се са њим опреми 4. генерација совјетских ловаца Миг-29 који су управо тих година улазили у фазу завршних испитивања пред серијску производњу, и увођење у наоружање. Базична верзија РД-33 је била дугачка 4,2 метра а његова тежина је износила око 1 000 кг. Мотор је развијао потисну снагу од око 50.4 Kn, док је са додатним сагоревањем на форсажу, та потисна снага могла да достигне вредности и до 83 Kn. Касније је на основу овог мотора развијено неколико модернизованих верзија који су у свом називу задржали ознаку РД-33, али су им само додати префикси као нпр РД-33к, РД-33МК итд. Модификације су се фокусирале на повећање потисне снаге у режиму додатног сагоревања, али и на повећање броја радних часова између 2 генерална ремонта што је остварено уградњом отпорнијих материјала. Тако је последња верзија овог мотора за коју се сматра да је максимум који је извучен из серије Рд-33 - Рд-33МК „Медуза“на тестирањима успела да повећа свој потисак у режиму форсажа са 83 Kn на 90 Kn, а временски период између 2 ремонта са 1 000 на 4 000 радних часова.

МиГ-35 представља вишенаменски ловачки авион 4++ генерације. Резултат је дубоке модернизације борбених апарата МиГ-29К/КУБ и МиГ-29М/М2. Превасходно је намењен за остваривање апсолутне ваздушне превласти на малим и средњим раздаљинама (тактички ловац). Поред примарне ловачке улоге, овај авион је оспособљен и да изводи веома прецизне нападе по копненим и поморским снагама непријатеља, па се може сврстати и у категорију ловца-бомбардера. Иновативним конструкторским решењима, знатно је увећана борбена носивост убојног терета, а интеграцијом јачих а истовремено економичнијих мотора увећан је његов оперативни борбени радијус на 1 000км (нпр. оперативни борбени радијус Миг-29А је око 650км). На 9 подвесних тачака може да понесе до 7 тона убојног терета, док су базичне верзије могле да понесу до 2,2 тоне бомби и ракета. Употребљава савремене и перспективне ракете (ваздух-ваздух ваздух-копно) кратког и средњег домета, као и навођене бомбе од 250 и 500кг. У плану је да се овај авион производи у верзијама као једносед и двосед.

Ваздушно-космичке снаге Руске Федерације планирају да до 2020.године купе око 30 ових авиона. Његова цена по јединици се процењује на око 45.милиона америчких долара. Међутим и поред релативно ниске цене, његове перспективе на све конкурентнијем иностраном тржишту нису баш сјајне, тако да је и његова производња која је примарно замишљена као експортна - веома упитна.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.