Самоходна хаубица „Акација“ /
Игор Зарембо/РИА Новости„Ови резултати су постигнути за време последње војне вежбе на Чебаркулском полигону у непосредној близини града Чељабинск“, истакла је прес-служба Централног војног округа (ЦВО). У вежби је учествовало око 250 официра и војника артиљеријског пука, који се налази у саставу новоформиране 90. гардијске тенковске дивизије ГТВД ЦВО. Од борбене технике, анагажовано је око 30 јединица самоходних хаубица „Акация“.
Према замислима ове вежбе, јединице за извиђање и осматрање које се налазе у оквиру овог артиљеријског пука откриле су колону непријатељских џипова, која се у великој брзини кретала ван путних комуникација - у теренским условима. Отварање ватре по овој терористичкој групи, њене ефекте на циљу и кориговање праћено је преко координата и визуелних информација, које су у реалном времену стизале путем беспилотне летелице „Орлан“ која је надлетала захваћени сектор.
Резултати који су добијени оваквим начином садејства, уз помоћ беспилотних апарата, повећали су ефикасност самоходне хаубице „Акация“ за готово 40% и приближило је данашњим борбеним стандардима који се постављају пред оруђа оваквог типа.
Ова демонстрација која је подразумевала елементе као што су брзина реаговања и прецизност дејства, показала је да је ово средство још далеко од своје дефинитивне пензије.
Беспилотна летелица „Орлан“ је производ руске компаније „Специальный технологический центр“. Њена основна намена је откривање и навођење артиљеријске ватре по непријатељским циљевима на даљинама до 50км. Интегрални је део специјалног тактичког система везе „ЕСУ ТЗ“, који ради на принципима мрежноцентричног ратовања, а који у реалном времену обједињује готово све факторе који учествују на бојишту. „Орлан“ је своју борбену премијеру имао у Сирији. На основу практичних искустава, руски конструктори су модернизовали ову летелицу опремивши је са 12 камера високе резолуције, што омогућава 3-димензионално мапирање бојишта. Поред ових модификација, специјалисти из ове компаније у сарадњи са колегама из холдинга „Росэлектроника“ направили су мобилни управљачки пункт који омогућава једновремено управљање са 3 беспилотне летелице „Орлан“ на даљинама и до 100км! Овај пункт обезбеђује стабилан пријем и обраду видео и фото-информација високе резолуције, њихову непробојну крипто-заштиту са свим релевантим параметрима који су важни за ефикасно навођење ватре по идентификованим циљевима. Истовремено се пакет ових информација шаље нпр. најближем командно-штабном пункту везе МП32М1 који обједињује цео пук састављен од вишецевних ракетних бацача „Торнадо-Г“ или „Торнадо-С“ , а који одмах дејствује по задатим елементима. Основна замисао целог овог процеса је максимално скраћење времена, од момента откривања циља па до дејства по њему. Практично речено, „чим детектујеш непријатеља, муњевито га уништи!“
Пошто су уочили да се овакав начин дејства може применити и на опробаним артиљеријским средствима нешто старије генерације, руска интелигенција која се бави проблемима осавремењивања своје армије решила је да активира потенцијал самоходних хаубица 2С3 „Акация“. Ова хаубица је произведена далеке 1971. године и направљена је у хиљадама јединица. Одликује је солидна ватрена моћ у калибру 152мм. Да би максимално ефикасно радила у борбеним условима које намеће савремено бојиште, руски конструктори су на њој морали да одраде крупну модернизацију пре свега елемената СУВ-а и система везе. Тако су настале њене модификације 2С3М, 2С3М1, 2С3М2. Ова последња верзија у коју је интегрисан аутоматизовани систем управљања ватром 1В514-1 „Механизатор-М“, обезбеђује услове које намеће савремено бојиште. Поред овог капиталног елемента, руски конструктори планирају и замену основног топа (стандард 2С3М3) који ће да обезбеди повећање домета овог оруђа приближно нивоу хаубице „Мста-С“. Ради се о хаубици са већом дужином цеви (39 калибара) модел 2А33-М домета до 25км у чијем борбено комплету се налази и високо-прецизна муниција.
Тренутно руска армија поседује преко 1800 хаубица овог типа, од чега се више од половине налази у резерви. Не може се ни замислити какав борбени потенцијал носи њихова модернизација на стандард 2С3М2/М3. Наравно, не треба искључити ни значајан експортни потенцијал модернизованих хаубица земљама са простора Блиског истока, Азије, Африке, а које не желе да много заостају за савременим светским стандардима. Такође, значајан број земаља у својој оперативној употреби има хаубице у базичној верзији 2С3, чије су могућности одавно застареле, и захтевају генерални ремонт и модернизацију. Чини се, да је овај пакет модернизације пун погодак за сиромашније државе које себи не могу да приуште артиљеријска оруђа последње генерације.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу